Izvor: B92, 26.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto stradaju vojnici?
Valjevo, Beograd -- Vojnik Marko Dejović se ubio, telo poslato na obdukciju, saopštili vojni organi.
Vojne komisije koje su istraživale okolnosti pod kojima je u kasarni u Valjevu juče preminuo vojnik Marko Dejović, prema rečima načelnika Uprave Vojske Srbije za ljudske resurse Petra Radojčića, zaključile su da odgovornost ne snosi vojna organizacija. Utvrđeno je da se radi o samoubistvu, a da je smrt nastupila vešanjem.
"Istražni sudija Okružnog suda iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Beograda obavila je uviđaj i leš poslala na Vojnomedicinsku akademiju radi obdukcije", kaže Radojčić i ponavlja da je Dejović pre dolaska u vojsku u više navrata krivično gonjen i osuđivan, tokom služenja vojnog roka pozivan na suđenja, a očekivao ga je sudski proces pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu.
Prema njegovim rečima, Dejović je ranije podneo zahtev da civilno služi vojsku, ali je odbijen zbog krivičnog gonjenja u prošlosti. Petar Radojčić je rekao i da profesionalizacija vojske ne bi uticala na smanjenje broja samoubistava, a da na regrute utiče i opšta kriza u kojoj se društvo nalazi.
Zoran Puhač iz Uprave Ministarstva odbrane za odnose s javnošću rekao je ranije da Dejoviću nisu poveravani zadaci s povećanim rizikom, a da je bio pod posebnom pažnjom starešine i psihologa. Dejović je u vojsci bio od marta, a Puhač kaže da je u valjevskoj kasarni na odsluženju vojnog roka veći broj vojnika koji imaju krivične dosijee, duševne poremećaje i probleme s narkoticima. "Samo u garnizonu Valjevo od 86 vojnika primljenih u martu 2006, među njima Dejović, 21 vojnik je prekršajno ili krivično gonjen, osam ima različite duševne poremećaje, a 13 vojnika je, prema sopstvenim izjavama, imalo kontakt s narkoticima. Ministarstvu odbrane su poznati navedeni podaci, ali je ono dužno da sprovodi propise i da prima i tu kategoriju vojnih obveznika na služenje vojnog roka", kaže Puhač.
Dejovićeva smrt je četvrti smrtni slučaj u Vojsci Srbije u poslednjih mesec dana.
Govoreći o sve učestalijim samoubistvima u kasarnama u Generalštabu ističu da se takvi događaji ne mogu predvideti i da ne postoji način da se ustanovi ko će i kada dići ruku na sebe. Oni navode da to treba da znaju posebno oni koji takve vanredne događaje koriste u dnevnopolitičke svrhe da bi narušili ugled vojske: "Ono što mi vidimo jeste da se veći broj pripadnika vojske nalazi u apatiji, da ima osećaj besperspektivnosti, a samim tim, pojedinci imaju destruktivan odnos prema okolini i sebi samima. Nastala je vrednosna praznina koja se u dogledno vreme teško može sanirati", kaže general-major Petar Radojčić, načelnik Uprave za ljudske resurse.
U Generalštabu preciziraju da se u Vojsci, od 2002. do sada dogodio 121 slučaj smrti pripadnika Vojske, od čega su 47 bili vojnici na odsluženju vojnog roka. To objašnjavaju sve lošijim ljudskim resursima u vojsci: "Najkvalitetniji potencijal, znači fakultetski obrazovani mladići iz urbanih sredina, odlučuju se na alternativno regulisanje vojne obaveze. Tako je sistemski rešeno, data im je mogućnost a da pre toga niko nije precizno definisao šta je prigovor savesti", dodaje Radojčić.
U Generalštabu navode da je zabluda da će se profesionalizacijom Vojske izbegnuti vanredni događaji i poručuju da i najrazvijenije zemlje sa profesionalnom vojskama imaju taj problem.
"Smanjen kvalitet regruta"
Vojni analitičar Bojan Dimitrijević kaže za B92 da crna hronika, koja se nastavlja, govori o tome da je profesionalizacija Vojske nužna i da bi možda u tom kontekstu trebalo tumačiti saopštenje Ministarstva o lošem kvalitetu regrutnog kontingenta. Dimitrijević kaže da najnoviji događaj produbljuje sliku u javnosti o sve nesigurnijem služenju vojske. "Drastično je smanjen kvalitet regruta, pogotovo posle uvođenja civilnog služenja. To je uticalo na to da je sve problematičniji regrutni sastav, tu su uživaoci droga, mladi s kriminalnim dosijeima, s psihološkim problemima. Sve to doprinosi ambijentu da tragičan talas zamagli reforme u Vojsci, kada, recimo, načelnik Generalštaba odlazi u SAD, a sve to je potisnuto tim događajima", kaže on.
"Znam da ljudi iz Vojske prihvataju bukvalno svakog ko se odazove na poziv, uopšte ne ulazeći u prošlost regruta. Vojni organi mogu da prate ponašanje regruta i adaptaciju u jedinici, ali to je širi društveni problem. Vojska može samo da pokuša da sanira posledice, a sve postaje drastičnije u slučaju smrti vojnika, jer to posebno zna da uzburka javnost", rekao je Dimitrijević.
