Izvor: Vostok.rs, 04.Sep.2013, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto se indijske žene ne osećaju bezbedno?
04.09.2013. -
Nacionalni biro za kriminalnu statistiku objavio je podatke o broju žena koje su nastradale zbog problema vezanih za miraz. 2012. godine broj takvih smrti izneo je 8233, tačnije skoro svaki sat u nekoj oblasti Indije jedna žena postaje žrtva. Statistika, užasna sama po sebi, odražava duboko ukornjen kompleks predstava u svesti dela indijskog društva da su žene niža bića.
Vrlo je simbolično što je statistika broja smrti vezanih za probleme isplate miraza >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << bila objavljena upravo onih dana kada je jedan od učesnika silovanja u Delhiju u decembru prošle godine dobio svega tri godine u poravnoj ustanovi. Uzrok tako blage kazne za silovanje koje je dovelo do smrti žrtve bilo je to što je mladić u trenutku izvršenja zločina bio maloletan – ima je „svega“ 17 godina. Znači, po indijskim zakonima nije mogao da dobje više od tri godine zatvora. Dati slučaj, kao i objavljena statistika, pokazuju da se žena i dalje u prilično širokim slojevima indijskog društva razmatra kao biće nižeg reda. Broj smrti vezanih za probleme sa mirazom poslednjih godina je neumitno rastao – sa 8093 2007. godine do 8618 2011. godine. Pri tome samo u trećini slučajeva stvar se završavala osudom krivaca. Govori Boris Volhonski, ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja.
- U vezi sa tim ponekad se stiče utisak da javna svest u Indiji postoji u dve paralelne ravni koje se međusobno ne presecaju. Sa jedne strane slučajevi poput decembarskog silovanja izazivaju burnu reakciju u društvu i bujicu gnevnih članaka u medijima. Sa druge sve ide svojim tokom. I već ugledni induski propovednik Asaram Bapu je optužen za silovanje maloletne devojke. Ali bez obzira na optužbu, stotine sledbenika okupilo se u njegovom ašramu, pokušavaju da spreče hapšenje.
Talas negodovanja se ograničava sferom medija i skoro ne dodiruje osnovnu masu stanovništva.
Ali i mediji ponekad prilaze selektivno slučajevima nasilja u pogledu žena. Ispada da se piše samo o onim slučajevima na kojima može da se zasluži ugled, kaže Boris Volhonski.
- Da uzmemo na primer slučaj obreda sati (samospaljivanja udovica) koji se sada ne dešavaju tako često, jednom u nekoliko godina. Svaki takav slučaj je povod za seriju članaka.Ali čak posle gnevnih publikacija u medijima, posle strogih mera koje preduzimaju organi reda protiv učesnika takvih obreda, lokalno stanovništvo pretvara mesto samospaljivanja u objekat poklonjenja, a udovicu koja se popne na pogrebnu lomaču muža poštuju kao boginju.
Pri tome saopštenja o ubistvima koja izvrše rođaci muža zato što nevesta nije donela u kuću obećani miraz, prolaze u nekoliko redaka negde u dubini rubrike Kriminalna hronika. U stvari ne piše se svaki dan o desetinama tipskih slučajeva!
I to iako je obred sati, ako je verovati njegovim pristalicama – dobrovoljni akt samospaljivanja udovice na pogrebnoj lomači muža. Da li je to tako ili ne, drugo je pitanje. Ali devojke koje ubijaju, zbog neisplaćivanja miraza, između ostalog polivši petrolejom i zapalivši, nemaju nikakve želje da postanu boginje, pa niko ih neće ni poštovati kao takve.
Očgiledno da „najvećoj demokratiji u svetu“ još predstoji da pređe veliki put pre nego što takvi varvarski obredi prestanu da se prihvataju kao nešto svakodnevno.
Boris Volhonski,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
