Izvor: Politika, 06.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto preterujemo s antibioticima
Posle lekova za srce, ovo su najčešće propisivani lekovi u našoj zemlji. – Registrovana dva nova antibiotika, ali nisu na pozitivnoj listi
Antibiotici se u Srbiji koriste više nego što je potrebno. Po potrošnji, u odnosu na druge lekove, oni zauzimaju drugo mesto, odmah iza za lekove za srčana oboljenja. Antibiotici, nekada moćno oružje u borbi protiv infekcija, zbog preterane upotrebe i upotrebe bez razloga postaju neefikasni, jer su bakterije stekle otpornost. Građani, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bez konsultacije sa lekarom, kupuju antibiotik u apoteci, jer kod nas ne postoji zabrana kupovine bilo kog antibiotika bez recepta, čak ni onih u obliku injekcija – upozorava dr Mijomir Pelemiš, direktor Instituta za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije.
On za naš list ukazuje u na činjenicu da lekari često
prihvataju sugestiju pacijenta o izboru antibiotika i pišu recept za neodgovarajući lek, ponekad i pod uticajem agresivnog nastupa farmaceutskih kuća.
Zato je i poruka lekara, učesnika upravo završenog Drugog kongresa Udruženja za antimikrobnu hemoterapiju, koji je održan od 2. do 5. oktobra u Novom Sadu, vrlo konkretna: antibiotik u lakšim slučajevima ne treba davati bez dokaza da je reč o bakterijskoj infekciji, a kod teških bolesnika dozvoljeno je započinjanje antibakterijske terapije i bez dokaza, ako je bolesnik životno ugrožen.
Profesor Pelemiš je specijalista za infektivne bolesti, ali i specijalista kliničke farmakologije, koji vrlo često upozorava na to da budućnost antibiotika nije nimalo ružičasta.
– Veća otpornost bakterija na postojeće antibiotike dovodiće do sve veće smrtnosti kod teških infekcija, jer su one prouzrokovane veoma otpornim bakterijama. Farmaceutske kompanije nisu mnogo zainteresovane da proizvode nove antibiotike, jer je proizvodnja vrlo skupa. Put od ideje do trenutka kada je novi antibiotik spreman za upotrebu košta od 500 miliona do milijardu dolara. Zato se u 2009. godini u zemljama EU predviđa pojava ukupno dva nova antibiotika – objašnjava dr Pelemiš.
Građani, međutim, nisu spremni da se odreknu mogućnosti da sami kupe antibiotik u apoteci, bez recepta, jer često iako bolesni nemaju vremena za odlazak lekaru, a moraju da rade. Tako se leče sami, bez konsultacije sa lekarima.
– Nema uvek potrebe za antibioticima, jer najviše infekcija u opštoj praksi prouzrokovano je virusima, a u tim slučajevima antibiotici se ne smeju koristiti. Najviše se koriste antibiotici iz grupe cefalosporina i to često i onda kada za to ne postoje opravdani razlozi. U Srbiji, u ovom času imamo dovoljno antibiotika iz svih grupa, i skupih i jevtinijih – kaže sagovornik.
On podseća da je upotreba antibiotika nekada veoma skupa, naročito ako se koriste za lečenje životno ugroženih pacijenata, kod kojih izolovana bakterija nije osetljiva ni na jedan drugi antibiotik. Takvo dnevno lečenje košta od 16.000 do 20.000 dinara, a zavisno od vrste bolesti lečenje može da potraje i mesec i duže dana. Ovi se antibiotici, na primer, koriste za lečenje teških sepsi ili zapaljenja mozga i njihovu upotrebu odobrava samo direktor instituta.
– Na Kongresu u Novom Sadu predstavljena su dva nova antibiotika, koji se u svetu već uveliko koriste, a koji će i nama pomoći u lečenju teških infekcija. To su „linezolid” i „tigeciklin”, antibiotici koji su već registrovani u Srbiji, mogu da se koriste, ali nisu na pozitivnoj listi, pa ih pacijenti kupuju sami. Nadamo da će vrlo brzo biti na pozitivnoj listi, što bi veoma značilo lekarima – dodaje dr Pelemiš.
U Srbiji se, inače, ne proizvodi nijedan antibiotik. Do pre nekoliko godina imali smo pogon za proizvodnju prirodnih peniciline, ali je zatvoren.
Olivera Popović
[objavljeno: 07/10/2008.]
