Izvor: B92, 07.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto ne važi zakon o svedocima
Beograd -- Jedini razlog zbog kojeg popularno nazvan Zakon o zaštiti svedoka neće biti primenjiv do 2006. jeste nedostatak novca.
Iako je zbog važnosti sudskih postupaka za organizovani kriminal i ratne zločine Zakon neophodno usvojiti što pre, sredstva za njegovu primenu nisu predviđena postojećim budžetom, niti u doglednom periodu mogu biti obezbeđena iz drugih izvora.
Iskustvo zemalja koje imaju takav zakon govori da je bez njegovog postojanja nemoguće voditi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << borbu protiv najtežih krivičnih dela. Nevolje s manjkom novca u početku su imale i neuporedivo bogatije zemlje, ali je problem prevaziđen čim su uočeni značajni efekti programa zaštite svedoka. Pravni savetnik OEBS-a Branko Nikolić kaže da je program zaštite svedoka skup, ali da društvo treba da shavti da je mnogo skuplje ne boriti se protiv tih oblika kriminala nego ustanoviti program zaštite svedoka.
Organi
Sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu Miodrag Majić objašnjava koji su organi predviđeni Zakonom o zaštiti svedoka. "Jedan je Komisija, za koju ne verujem da će mnogo koštati jer je sastavljena od tri člana, sudije Vrhovnog suda, zamenika republičkog tužioca i šefa Jedinice za zaštitu. Oni donose strateške odluke ko će ući u program. Drugi organ je Jedinica za zaštitu i ona se formira u okviru MUP-a, kao specijalizovana jedinica. Oni i njihovo postupanje, pošto će oni obavljati te radnje vezane za zaštitu, sigurno će trošiti značajan deo sredstava", kaže on.
Novac
Najveća stavka je nabavka opreme, a na drugom mestu je obezbeđenje sredstava za premeštaj zaštićenih osoba u druge zemlje, mada postoji mogućnost da pojedine države preuzmu taj deo troškova. Majić kaže da bi prema nekim procenama, na osnovu statističkih istraživanja, zaštita jedne osobe prosečno koštala od 80.000 do 100.000 dolara godišnje, a da u prvim godinama primene programa bude otprilike jedna osoba na milion stanovnika.
Ministar pravde u Vladi Srbije Zoran Stojković kaže da bi dobar deo sredstava odlazio na tehniku. "Jedan deo bi išao na plaćanje ljudi, odnosno jedinica, koji treba da ih čuvaju. Troškovi bi bili relativno veliki za naše prilike. Po nekoj mojoj proceni, mogli bi da se popnu na nekih 400, 450 miliona dinara, ali već u sledećim godinama oni bi padali", kaže on.
Prema rečima stručnjaka, nevolje s novcem mogle bi da budu rešene na donatorskoj konferenciji, a takvih obećanja je bilo jer odavno postoji svest o tome da se borba protiv organizovanog kriminala ne može osloniti na sposobnost jedne države.
