Izvor: RTS, 28.Dec.2014, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto ne treba tući decu
Zakon protiv fizičkog kažnjavanja dece je akt koji se poslednjih nedelja našao u fokusu pažnje srpske javnosti. Stručnjaci poručuju da se njime ne gubi odgovornost i uticaj roditelja u procesu vaspitanja već taj zakon treba da im pomogne u dilemi da li je korišćenje sile ispravan način.
Društvo 1 "Razmena" turista između Moskve i Niša
2 Snežni talas u Srbiji, putevi prohodni
3 Beograd spreman za ledene dane
4 Zašto ne treba tući >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << decu
5 Novogodišnja Trka Deda Mrazeva
U poslednjih tridesetak godina na talasu globalizacije ponovo se pišu roditeljske uloge i više ne postoje čvrsta uporišta na koje možemo da se oslonimo i svakodnevno se roditelji suočavaju sa pitanjem "šta da radim" i taj odgovor nikada nije konačan, naglasila je naučna saradnica na Institutu za pedagoška istraživanja Nada Polovina na tribini "Zašto ne treba tući decu" u Centru za promociju nauke, prenosi Tanjug.
"Okolnosti su se promenile i roditelji nisu sigurni kako da reaguju, jer država želi zakonom da zabrani fizičko kažnjavanje i postoji deo ljudi koji se sa tim slaže, a opet imamo roditelje koji zasnivaju svoj autoritet na strahu ili su preterano popustljivi, što takođe nije dobro, ali između te dve strane imamo puno opcija", rekla je psiholog Nevena Buđevac.
Koordinator Jedinice za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete Biljana Lajović je naglasila da ne vidi nikakve pozitivne strane fizičkog kažnjavanja i smatra da je donošenje tog zakona dobra stvar.
"Upotreba fizičke sile nije efikasno rešenje i sam roditelj će vam to reći, a to je važan argument da ne koristimo silu", dodala je Buđevac.
Na osnovu istraživanja koja su rađena vidimo da deca koja su gledala agresivno ponašanje oponašaju to ponašanje i koriste druge igračke kako bi ispoljili svoju agresiju, dok deca koja nisu gladala film nisu bila agresivna rekla je koordinator Jedinice za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete.
"Pitanje kazne je veoma složeno i sadržano je u cilju kazne da neko ponašanje promenimo, ali ako to možemo da promenimo i na drugi način kazna je izlišna, samo kroz rad sa detetom možete doći do cilja", rekla je Polovina.
Kada govorimo o fizičkom kažnjavanju, mi baratamo sa značenjima oba pojma - kazna i nagrada, kažnjavanje i nekažnjavanje - i efekti tih poruka koje šaljemo slivaju se u jedan ishod, a to je prostor za pozitivan razvoj deteta, zato ovaj zakon može da ima pozitivnu dimenziju, naglasila je Polovina.
Ono što je problem kod kažnjavanja jeste da oni koji krenu sa šamarima uglavnom završe sa kaišem, varjačom, papučom, i to "samo jedanput sam ga udario" ispadne više puta što je nedelatno, rekla je Lajović.
"Mi smo u vaspitanju zaboravili pojam o doslednosti, jer deca često ne znaju koga da slušaju ukoliko svaki roditelj ima svoja pravila i često ih menjaju, vaspitanje je naporan posao koji iziskuje upornost i stalno pronalaženje novih načina", kaže Lajović.
Polovina je dodala da, kada roditelj udari dete, samim tim proizvodi efekat narušavanja povezanosti i tako sam sebi oduzima mogućnost da bude u toku sa dešavanjima u životu deteta. Narušava se odnos poverenja ne samo sa roditeljem nego i sa svim odraslim ljudima.
Potrebno je postaviti jasne granice deci i njih se dosledno pridržavati, doslednost je ključna reč kada govorimo o odnosu sa decom, rekla je Buđevac.
Zakon treba da pomogne da roditelji budu roditelji i država treba da obezbedi da oni uče i da razgovaraju o svojim dilemama u vaspitanju dece, da učenjem postanemo bolji i efikasniji, zaključeno je na tribini.
.jpg)
