Izvor: Politika, 20.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto lekar mora da bude i ćata
Dok popuni recepte za lekove koje je prepisao specijalista, doktor iz doma zdravlja mogao bi da pregleda i do dva pacijenta
Kada je sa otpusnom listom iz bolnice stigao u dom zdravlja kod izabranog lekara svoje majke, jedan naš sugrađanin bio je neprijatno iznenađen trajanjem i procedurom pisanja recepata, potrebnih da se terapija ovoj pacijentkinje nastavi. Specijalista je posle bolničkog lečenja preporučio 12 lekova kao buduću terapiju, a izabrani lekar je, poput nekog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ćate, popunjavao recepte više od 20 minuta. Za to vreme, razmišljao je naš sugrađanin, ovaj je lekar mogao da pregleda najmanje dva pacijenta, a posao oko popunjavanja recepata mogao je da završi i običan službenik.
Da li u domu zdravlja može da radi službenik ili ovlašćeno lice, čiji bi jedini posao bio da popunjava recepte i bavi se papirologijom i administracijom?
Direktor beogradskog Doma zdravlja „Stari grad”, dr Ljubiša Perišić, kategoričan je u tvrdnji da je to nemoguće, jer bi to bila degradacija struke, ali i kršenje postojećih propisa.
– Prvo, kada kao lekar prepišete lek na recept o trošku Republičkog zdravstvenog osiguranja, to se odmah beleži u jedinstvenom informacionom sistemu. Kada izabrani lekar svoj posao završi, na njegovo ime se formira faktura koju RZZO treba da prihvati, jer od toga zavisi i plata lekara, ali i ukupna primanja i funkcionisanje doma zdravlja. Sestra ponekad popunjava recepte, ali, opet, lekar mora to da kontroliše, jer on odgovara za propisanu terapiju. Kod nas od 54 izabrana lekara, 52 pišu recepte sami, a samo dva lekara imaju poverenje u sestre. Tako su organizovani štampači i „bar-kod čitači” zdravstvenih knjižica – objašnjava dr Perišić.
On dodaje da se upravo svaki izabrani lekar „duži” za propisane lekove, a ne medicinska sestra ili službenik.
Drugo pitanje je kako izabrani lekar može da dovodi sumnja u terapiju specijaliste, da je komentariše, daje svoje predloge?
– Da li stvarno lekar koji je lečio pacijenta pet dana u nekoj bolnici bolje poznaje tog pacijenta od njegovog izabranog lekara, koji ga prati godinama? Da ostavimo po strani sujete lekara, ali specijalista u bolnici nema pravo da propisuje lekove na recept o trošku RZZO. Ko se ne pridržava Pravilnika o propisivanju lekova po strogim indikacijama sa liste lekova biva sankcionisan. Kazna se ne odbija od plate lekaru iz bolnice, već izabranom lekaru, ako se ne pridržava Pravilnika – pojašnjava dr Perišić.
U mnogim domovima zdravlja, postoji mogućnost da se pacijent telefonom javi svom izabranom lekaru i da „naruči” terapiju za hronične bolesti ili zatraži uput za pregled, a recepti ili uput će ga čekati posle 12 časova na šalteru, dok se do podneva obavljaju prvi i kontrolni pregledi. Sve se to čini radi smanjenja čekanja i efikasnijeg rada.
Da posao pisanja recepata, ma koliko izgledao kao automatsko prepisivanje nalaza specijaliste, ne može da radi niko osim izabranog lekara, misli i dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine iz Doma zdravlja „Vračar”. Ona kaže da samo izabrani lekari imaju pravo da pečatom overavaju recepte.
– Mi i finansijski i krivično odgovaramo za svaki recept koji smo napisali. Tako je svaki izabrani lekar ne svojom voljom postao i pravnik, a stalno čitamo i „Službeni glasnik” – kaže naša sagovornica.
Ona ne prihvata ni primedbu da izabrani lekar treba da se uzdrži od komentara terapije koju je dao lekar specijalista tokom bolničkog lečenja.
– Teško mi je da kažem, ali vrlo mali broj mojih kolega, lekara specijalista ima uvid u listu lekova i način njihovog izdavanja. Izabrani lekar mora da bude stalno u toku jer samo on propisuje lekove. Osim toga, kad čovek leži u bolnici, lekar najčešće zbrinjava jedno oboljenje ili stanje, a niko ne vodi računa o ostalim bolestima i opštem stanju tog pacijenta koga mi pratimo, pa tako dobijamo predloge za terapiju gde jedni lekovi apsolutno isključuju primenu nekih drugih, takođe neophodnih. Uostalom koliko je opravdano da jedan pacijent dobije 12 lekova? Pitamo se koliko jedan lek nanosi štete, a koliko koristi i to su naše stalne nedoumice. Često dolazimo u konflikt s pacijentima koji stignu sa otpusnom listom i zahtevaju sve preporučene lekove. Ako nije reč o transplantaciji bubrega, preporuka za 12 lekova je preterana –smatra dr Milica Nikolić-Urošević.
Olivera Popović
objavljeno: 21.03.2011
