Izvor: Politika, 21.Sep.2012, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je teško „preskočiti” 48 poena
Pojedini profesori su „odokativno” određivali koliko vredi njihov predmet, a prave reforme nije bilo, tvrde studenti
Prema izmenama Zakona o visokom obrazovanju koje je Vlada Srbije juče usvojila i prosledila Skupštini na usvajanje, uslov za upis na budžet ostaje 48 ESP bodova i u narednoj školskoj godini.
Time je ispunjen osnovni studentski zahtev, rekao je za naš list Miša Živić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije.
Ovim izmenama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predviđa se i smanjenje ispitnih rokova sa šest na četiri, a Živić kaže da su studenti u startu bili protiv ovog predloga i da su insistirali da ne bude izmena u ovoj školskoj godini.
Po rečima rektora Univerziteta u Beogradu dr Branka Kovačevića koji od 1. oktobra prepušta dužnost akademiku Vladimiru Bumbašireviću, izmenama Zakona još ove školske godine predviđeno je da uslov za upis na budžet bude 48 bodova, da bi se narednih godina lestvica polako dizala – najpre na 54, a u školskoj 2014/2015. godini na 60 ESP bodova.
Podsećanja radi, Zakon o visokom obrazovanju sa „bolonjskim novinama” stupiojenasnaguuseptembru 2007. godine, ali je zbog loše prolaznosti na ispitima i studentskih protesta, upisni prag „zastao” na 48 bodova.
Na naše pitanje zašto je za većinu studenata teško da u jednoj godini polože sve ispite i ostvare 60 poena, Živić kaže da je loše izračunata opterećenost studenata i da 48 poena na našim univerzitetima nisu isto što i 48 na nekim drugim evropskim visokoškolskim ustanovama.
– Jedan bod znači 25 sati rada, odnosno, ako ispit ima 10 bodova, student mora da radi 250 sati da bi ga položio. To je standard. Problem je, međutim, nastao što su pojedini profesori, kada se započinjalo sa ovim procesom, „odokativno” stavljali broj bodova pored svog predmeta. Takođe imamo ispite koji su nekada bili dvosemestralni, a sada se uče u jednom semestru – nemoguće je da je jednoj generaciji za taj predmet bilo potrebno godinu dana, a drugoj duplo manje – objašnjava predsednik SKONUS-a koji je apsolvent na Ekonomskom fakultetu u Nišu i ima prosek iznad devet.
Nikola Mijailović, potpredsednik SKONUS-a kaže da je osnovni problem u tome što nije došlo do reforme, barem kada su u pitanju državni univerziteti, dok su se privatni više i brže prilagođavali, pošto su tržišno orijentisani.
Budući rektor UB dr Bumbaširević, podseća da je pre uvođenja reforme efikasnost studiranja bila veoma loša i da se znatno popravila.
– Pre reforme, mnogi nastavnici su na svojim predmetima jednostavno dodavali nova znanja i povećavali fond činjenica koje je student morao da savlada i to se uvećavalo geometrijskom progresijom, pa studenti jednostavno nisu mogli da savladaju toliko gradivo. Mi smo na Medicinskom fakultetu uradili detaljnu analizu kada smo krenuli u reformu: svega 3,5-4 odsto studenata treće godine je 2004. imalo položene sve ispite, a sada je taj procenat skoro 80 – kaže nekadašnji dekan Medicinskog fakulteta.
Po njegovom mišljenju, studenti moraju više da uče, a profesori da prilagode količinu znanja koja u određenom vremenskom periodu može da se savlada. U SKONUS-u smatraju da je neophodno prvo odrediti vrednost bodova, pa onda podizati lestvicu, što su pojedini fakulteti već samoinicijativno počeli da rade.
S. Gucijan
objavljeno: 21.09.2012.
