Izvor: Politika, 07.Okt.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je malo žena u našoj nauci
Na studijama roda je za ovih 10 godina doktoriralo 16 naučnica, ali niko ne želi da ih zaposli. – Kako je moguće biti majka četvoro dece i imati uspešnu međunarodnu karijeru
Muškarac, srednjih godina, sa naočarima, okružen bočicama i epruvetama, u belom mantilu… Posvećen je karijeri, a kada stigne kući zanemaruje ženu, ne igra se sa decom…
Ovako većina ljudi zamišlja naučnika. Tačno ovako će ga nacrtati gotovo svaki učenik u osnovnoj ili srednjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << školi bilo gde na svetu. I tačno to je slika koju je neophodno promeniti ukoliko želimo da žene u nauci postanu vidljive.
Jedna od onih koja se bori protiv ovakvih stereotipa je i Klarisa Behar Molad, doktor nauka, dobitnik Fulbrajtove stipendije i konsultant američke vlade, majka četvoro dece, autorka knjige „Da li će žene vladati internetom”. Sreli smo je na Prvoj regionalnoj konferenciji zemalja jugoistočne Evrope posvećenoj promociji nauke koja je nedavno održana u Beogradu. Bila je godinu dana u Makedoniji i sad je u Crnoj Gori.
– Devojčice nemaju dovoljno uzora među uspešnim naučnicama i preduzetnicama. One misle da nisu sposobne kao muškarci, teže pristaju na rizike, teže pokreću biznise, iako sva istraživanja pokazuju da su najuspešnija ona preduzeća na čijem su čelu žene. Tačka. Žena nikada ne bi smela da dozvoli sebi da je drugi zastraši samo zato što njena karijera nije tradicionalna – poručuje ova profesorka Univerziteta u Hjustonu.
Tatjana Parac Vot, predsednica udruženja Belgijske žene u nauci (Bivajz), čija skraćenica znači „budi pametna”, i profesorka hemije na Univerzitetu u Luvenu, kaže da i sama, dok je studirala, nije bila svesna postojanja problema: bila je srećna što studira hemiju i što joj predaju sjajne naučnice.
– Međutim, činjenica je da čak u najrazvijenim zemljama, Nemačkoj, Belgiji i Poljskoj, gde sam živela jedno vreme, samo je 10 odsto žena među naučnicima, uprkos evropskim preporukama da ih mora biti najmanje 25 procenata. Uvek se počinje sa pola – pola tokom studija, a što idemo dalje u obrazovanju i karijeri, dramatično se povećava broj muškaraca i na kraju žene potpuno postanu nevidljive – kaže Votova.
Za to ima mnogo razloga: društvo očekuje različito od muškarca i žene, balansiranje između porodice, materinstva i karijere, da ne zaboravimo i istorijske razloge – ženama je tek pre 120 godina dozvoljeno da uđu na univerzitete.
– Porodica je ipak glavni razlog zašto žene napuštaju karijeru, iako imamo mnogo primera da je moguće biti i žena i majka i naučnica. Nekada stereotipi podsvesno žive i u samim naučnicama, pa recimo samo polovina njih smatra da su njihove sposobnosti iznad proseka, a isto to za sebe smatra 70 odsto muškaraca – navodi ova naučnica.
Udruženje na čijem je čelu pokušava da među učenicama sruši ove stereotipe, pa u školama održavaju predavanja i radionice, istovremeno popularišući nauku.
Dr Jasminka Lažnjak, profesorka sociologije sa Sveučilišta u Zagrebu, nadovezuje se na ovu priču i navodi da istraživanja pokazuju da su devojke uspešnije tokom studija od svojih kolega, imaju bolje ocene i brže studiraju i čine većinu na fakultetima u Hrvatskoj, kao što je to slučaj i u Srbiji.
Ona kaže da je žena malo u inženjerstvu i tehnologiji, a da su preuzele primat u biomedicini i biotehnologiji, iako je generalna zamerka da naučnice ne znaju poput muških kolega da komercijalizuju svoja istraživanja.
Kakva je situacija u Srbiji? Vrlo slična, a u nekim oblastima čak dramatično lošija nego u drugim zemljama, na šta ukazuje Svenka Savić, profesor emeritus sa Univerziteta u Novom Sadu:
– Gotovo punu deceniju u Srbiji imamo studije roda, koje su dale 16 doktora nauka i 26 mastera i magistara. I sada imamo situaciju da niko u zvaničnim institucijama ne želi da ih zaposli, jer diploma nije priznata. Neophodno je promeniti patrijarhalno mišljenje koje dominira u našem društvu, a prvo mesto za to je upravo univerzitet koji ponavlja konzervativne obrasce. Ako to ne uradimo, nećemo više imati naučnica – mišljenja je dr Savić.
Koordinator u Centru za promociju nauke Divna Vučković kaže da nije dovoljno samo govoriti o obrazovanju, već i o onome šta se događa posle dobijanja fakultetske diplome, jer devojkama treba pokazati da je moguće da imaju i porodicu i dobru karijeru.
– Kako da motivišemo devojke da odaberu naučnu karijeru? Predlažem da neko započne program pomoći majkama, jer su uglavnom one te koje se bave obrazovanjem dece, a niko ne razmišlja o tome da bi bilo dobro pomoći im da kod dece razviju interes za nauku – kaže dr Nataša Gospić, profesorka beogradskog Saobraćajnog fakulteta.
Nemamo šta da dodamo, osim da bi o ovom predlogu trebalo da razmisli i neko od nadležnih ministarstava.
Sandra Gucijan
objavljeno: 07.10.2013
.jpg)
