Izvor: Danas, 08.Dec.2015, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je etika važna?
Suština posebnosti čoveka kao bića je u ocenjivanju sopstvenih postupaka. A da bi to bilo moguće, neophodni su standardi koji uspostavljaju vrednosti i kriterijume za ocenu. Vrednosti oblikuju složenu mrežu međuzavisnih smernica.
Etička pitanja su u tesnoj vezi sa ljudskim postojanjem. Razumevanje etike pomaže da se bolje razume uticaj posledica našeg ponašanja i postupaka. Etika i etička načela mogu da nam pomognu da donosimo bolje odluke i procenjujemo odluke koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << drugi donose. Okruženje predstavlja skup faktora koji utiči na primenu ili odsustvo etičkih načela u odlučivanju, odnosno uticaje koji postavljaju hijerarhiju načela kojima se rukovodimo. Postupanje pojedinca sa ciljem održanja etičkih standarda može biti izvor velike frustracije kada se u sukobu nađu usvojena uverenja i konkretno okruženje. Kriminalističko-obaveštajni rad predstavlja tipičan primer, jer je po svojoj suštini suprotstavljen načelu javnosti i transparentnosti upravljanja u elementarno pravičnoj državi.
Nastojanje da se vodi etički ispravan život podrazumeva rešavanje etičkih dilema koje život prate, a to nekad podrazumeva i da je potrebno da "dobri ljudi prave teške izbore". Bilo koja odluka ima koristi od ispitivanja pretpostavki na kojima je zasnovana i procene u kojoj meri je ona slična ili različita u odnosu na prethodne odluke, bez obzira na to da li je ona po svom obuhvatu i/ili dometu "mala" ili "velika".
Postupanje po principu "klin se klinom izbija" u odnosima sa drugima koje karakteriše neprimereno ponašanje poput prosleđivanja neistinitih informacija ili kršenja dogovora, ne može takvo ponašanje da izjednači sa etički ispravnim ponašanjem. Iako ljudi obično radije ne saopštavaju činjenice koje zahtevaju etičku intervenciju, tzv. bele laži su i dalje laži, dakle, neetično postupanje, a "gledanje na drugu stranu" može imati ozbiljne posledice kako za aktivne tako i pasivne učesnike konkretnog odnosa.
Plemenite namere ili ostvarivanje plemenitog cilja ne određuju etičnost postupanja, jer mogu prouzrokovati iskrivljeni doživljaj određene situacije, prikrivanje važnih činjenica, sukob interesa, favorizovanje i druge prekršaje pravila. Obično se smatra da je etično ponašanje ono koje nema kao posledicu nečije povređivanje. Međutim, etičke vrednosti ne predstavljaju faktore koji se razmatraju prilikom postupanja ili odlučivanja, već temeljna pravila kojima se valja rukovoditi prilikom samog postupanja.
Ukoliko najveći broj ljudi postupa na određen način, to, ipak, nužno ne čini takvo postupanje etičnim. Drugim rečima, ono što se uobičajeno dešava te tako uspostavlja pravilnost u ponašanju i čini određenu stvarnost u kojoj ta pravilnost postoji, ne govori nužno o onome što jeste pravilo. Ovaj jaz između norme i normalnosti, tj. pravila i pravilnosti uvek postoji, premda ne mora da bude velik.
Pravilo o ponašanju je iskaz o nečemu što bi trebalo da bude, a ne iskaz o nečem što jeste. Upravo tako bi trebalo razumeti ovogodišnji izvešaj o napretku Evropske komisije i izjavu šefa Evropske delegacije u Srbiji Majkl Davenporta, da je u borbi protiv korupcije kakav-takav okvir za postupanje postavljen, ali da se sada očekuje primena koja bi trebalo da donese i neke rezultate.
*Autorka je istraživačica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Srpskog udruženja za filozofsku praksu
