Izvor: Glas javnosti, 14.Jun.2011, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Srbija uvozi cveće
BEOGRAD - Evropski stručnjaci tvrde da Srbija i jug Francuske imaju najbolja podneblja za gajenje ruža s obzirom na broj sunčanih dana i raspored padavina. Ipak, i pored potencijala da bude izvoznik, Srbija uvozi i ruže, ali i drugo cveće. Samo prošle godine u te svrhe potrošeno je više od deset miliona evra, javlja RTS.
Ako je suditi po baštama i terasama, građani Srbije vole cveće i nije im teško da brinu o njemu. Ipak, čini se da je malo onih koji znaju da se od ovih prirodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ukrasa može i lepo živeti. Tako u Srbiji tek oko 2.000 domaćinstava proizvodi cveće, a samo pedesetak porodica i živi prvenstveno od tog posla.
Dušan Perović i njegov sin Arsa iz Boljevaca kod Beograda uložili su novac, primenili znanje i oslonili se na poznanstva stečena u Holandiji, kako bi otpočeli proizvodnju divlje ruže koja se koristi za cvetne aranžmane, naročito jesenjih buketa.
"Prošle godine smo imali izvoz od 600.000 struka i pokrivali u ovoj vrsti cveća deset odsto holandskog tržišta", kaže Arsa Perović.
Perovići planiraju da ove godine izvezu milion reznica, a prosečna cena je 40 evro centi po komadu. Prošlogodišnja spoljnotrgovinska razmena cveća i ukrasnog bilja dostigla je skoro 15 miliona dolara. Najviše deviza dato je za kupovinu rezanog cveća u Italiji, Belgiji i Holandiji. Uvoz je bio tri puta veći od izvoza.
Prošle godine Srbija je uvezla cveća i ukrasnog bilja za 11,4 miliona dolara. Za ruže, karanfile, gladiole dato je pet miliona dolara, za seme i sadni materijal 2,8, za cveće tri miliona dolara i za ukrasno granje pola miliona dolara.
Istovremo, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće za 3,3 miliona dolara.
"Obim proizvodnje cveća u Srbiji može da se poveća, ali uz veću garanciju države. Pomoć novčanim sredstvima kod organizacije primarne proizvodnje naravno kroz uredbe i zaštitu proizvedenih roba na tržištu kod plasmana, zaštitnih cena", kaže Ana Vujošević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Proizvođači cveća i oni koji bi želeli da se bave tim poslom moći će da konkurišu za kredite sa subvencionisanom godišnjom kamatom od osam odsto. Krediti se daju na period do tri godine. Banke će od sredine meseca primati zahteve za odobravanje kredita do pet miliona dinara registrovanim domaćinstvima.
