Izvor: Politika, 29.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Romi ne idu u školu
Kragujevac – Posle završene više mašinske škole, pokušala sam da se zaposlim u svojoj struci. Prilikom popunjavanja upitnika navela sam da znam engleski i romski. Oko ovog drugog sam se dvoumila, ali sam mislila da bi to mogla biti prednost. Nikad nisam pozvana na razgovor – kaže Emina Redžić, stručna saradnica u romskoj nevladinoj organizaciji "Romanipen".
Bez posla, ali ne i bez nade da se situacija može popraviti, Emina sada pomaže romskoj deci da steknu dodatno obrazovanje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U projektu "Obrazovanje – korak napred ka uspešnijoj budućnosti" ona podučava učenike van redovne nastave i ubeđuje ih da ne odustaju od daljeg školovanja. I pored, kako kaže, mnogobrojnih problema sa kojima se suočava romska populacija.
– Romima je potrebna motivacija, više nego drugima, ali je u realnom životu ne nalaze. Moj primer o tome najbolje govori. Zato smatram da bi i država i lokalna zajednica morale konkretnije da se založe za integraciju romske populacije. Jedno je deklarativna podrška, a drugo istinska borba protiv predrasuda i nepoštovanja obećanja – kaže Emina u izjavi za naš list.
Prikrivena diskriminacija
Božidar Nikolić, glavni koordinator u "Romanipenu", kaže da je ova nevladina organizacija, kad je reč o obrazovanju romske populacije u Kragujevcu, locirala osnovne probleme, navodeći da se oni ne razlikuju mnogo od onih sa kojima se susreću Romi u drugim sredinama. Prema njegovim rečima, u pitanju je težak materijalni položaj i nedovoljna informisanost pripadnika te nacionalne manjine. Nikolić, međutim, tvrdi da postoji i "nešto što je teško dokazati".
– To je prikrivena diskriminacija. Testiranje učenika prilikom upisa u prvi razred osnovne škole koncipirano je tako da najveći broj romske dece ne može da ispuni zahteve. Nisu u pitanju samo kulturološke razlike, zbog kojih romska deca ne mogu da zadovolje kriterijume, već jedna, verovatno nesvesna, potreba nadležnih da se oslobode "potencijalnog problema". Takve stvari je, međutim, teško dokazati, ali kategorizacija dece jasno govori da je to problem – kaže Nikolić u izjavi za "Politiku".
On tvrdi da zbog toga veliki broj romske dece, umesto u neku od osnovnih škola, završi u "specijalnoj".
– Uglavnom je reč o formulaciji: "Dete sa lakom mentalnom zaostalošću" – kaže Nikolić.
I u nevladinoj organizaciji "Stablo", koja se, takođe, bavi problemom obrazovanja Roma u Kragujevcu, potvrdili su da postoji ovakva vrsta diskriminacije.
– Oko 90 odsto učenika kragujevačke "specijalne škole" su Romi, a reč je, uglavnom, o potpuno zdravoj deci. Međutim, ne smemo ostati nedorečeni kad je u pitanju ovaj problem i mora se otvoreno reći da mnogi roditelji prihvataju slanje svoje dece u pomenutu ustanovu, pre svega iz materijalnih razloga. Naime, u "specijalnoj školi" je sve besplatno, od udžbenika do pribora za rad – kaže za naš list Gordana Petrović, jedna od stručnih saradnica u "Stablu".
Etnička mimikrija
Nevladina organizacija "Stablo" nedavno je otpočela sa sprovođenjem projekta "Jednake šanse u obrazovanju", čiji je cilj animiranje pripadnika romske populacije, kad je reč o školovanju dece. U okviru projekta, saradnici "Stabla" pokušavaju da naprave i prvu bazu podataka, koja bi pomogla da se sagledaju problemi zbog kojih mali broj Roma upisuje neku od škola.
Inače, prema podacima Gradske uprave za vanprivredu, na teritoriji Kragujevca u školskoj 2007/2008. godini, kad je reč o romskoj populaciji, upisano je 67 predškolaca i 61 učenik prvog razreda, dok je u srednje škole upisano tri učenika, a na višoj školi jedan student. U izveštaju je navedeno da lokalna samouprava stipendira dva studenta romske nacionalnosti iznosom od 5. 000 dinara na mesečnom nivou, kao i da je jednom apsolventu romske nacionalne manjine, radi završetka studija, dodeljena novčana pomoć od 25. 000 dinara.
Stvaran broj Roma u Kragujevcu nikada nije precizno utvrđen, ali ako se pouzdamo u nezvanične procene prema kojima u centralnom gradu Šumadije živi oko 16 000 pripadnika ove manjine, podaci o broju Roma koji pohađaju neku od škola su poražavajući. U nevladinoj organizaciji "Stablo" kažu da se slažu sa ovom konstatacijom, naglašavajući da je to velikim delom "posledica etničke mimikrije".
– U Kragujevcu je sve manje Roma koji se tako izjašnjavaju. Što zbog straha da će biti diskriminisani u susretu sa nekom od državnih institucija ili ustanova pod ingerencijom lokalne samouprave, što zbog potrebe, a reč je o potpuno ljudskom osećanju, da što pre budu prihvaćeni od sredine u kojoj žive. Zato mislimo da je broj Roma koji pohađaju neku od ovdašnjih škola znatno veći od zvaničnih podataka – kaže stručna saradnica Gordana Petrović.
Prema poslednjem popisu, u Kragujevcu se svega 1 154 Roma izjasnilo da pripada toj nacionalnoj manjini, što je svega 0,7 odsto od ukupnog broja stanovništva.
[objavljeno: ]
