Izvor: Politika, 26.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštitnik Hajdučke česme
Ljubomir Vujisić decenijama već ukazuje na greške zbog kojih stradaju voda, vazduh i zemlja
Šuma i voda su jedno. Opasnost kojom sile razaranja prete da ponište sklad prirode i čoveka već se ukazuje kao naučni dokaz. Najezda moćne hemijske industrije, uglavnom američke, stvara uslove koji mogu biti nemogući za život. Voda, kao najvažnije prirodno blago, umesto da se čuva, prodaje se u flašama. Ako čovek ne bude prosvećen i ne "misli globalno, a deluje lokalno" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (kako propisuje međunarodna povelja), ništa ne vrede priče "o povratku prirodi". Istovremeno se grade kuće na obodu Košutnjaka i lagano ga nagrizaju.
Ljubomir Vujisić (novinar Radio-televizije Srbije u penziji) nije možda baš tako rekao, ali on tako misli dok govori u šetnji kroz Pionirski park, u sumrak početka poslednje sedmice avgusta. Njegov bariton i naočita pojava poznati su gledaocima i slušaocima emisije RTS-a "Trogled" ili "Čekajući vetar" kao znak neumoljivog ratnika za zaštitu prirode. Prvi je javno prekorevao "nadležne" zbog propusta i podučavao ljude kako da žive s prirodom. I danas neumorno radi na istom zadatku. Osnivač je Društva ljubitelja Košutnjaka i 2003. godine je svečano otvorio Hajdučku česmu koja je, njegovom zaslugom, obnovljena i uređena. Radovi su trajali godinu i po dana.
U ovoj Nedelji zaštite voda okupio je prijatelje oko česme i doneo potvrdu Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja da je voda s ovog izvora najčistija od svih gradskih izvorišta. Najčuvenija beogradska česma svakodnevno izlije 5,5 litara vode u sekundi, zbog čega je Ljuba ponosan. Smatra to svojim dobrim delom.
"Svako neka zasadi bar tri stabla godišnje, obogatiće i druge i sebe. 'Česmovača' jeste za piće, ali sadrži hlor i druge biološke reagense. Šta ako jednog dana ljudi pohrle ka beogradskim izvorima? Svaka gradska vlast je dužna da zdravstveno i higijenski obezbedi i uredi sve izvore, a ima ih 26. Za svaki slučaj. Što pre, to bolje..."
Pokazujući lepote Košutnjaka na izmaku leta, zaštitnik Hajdučke česme pamti muke prilikom postavljanja nove cevi od izvora do sve tri "lule". Građanin N. N. je nedaleko sahranio kućnog ljubimca. Smrad je bio užasan, a sanacija terena iscrpna. Stara cev je trajala šest decenija i već je sasvim istrulela. Kroz nju je moglo da prođe svašta. Nova cev je od materijala koji traje, najmanje, dvesta godina. Svaka čast!
Ljuba je o Košutnjaku napisao i veoma informativnu i zanimljivu knjigu. On fotografiše prizore, ljude koji se tu nađu, razgovara sa svima koji mogu da pomognu kako bi se ova šuma (ranije park-šuma) zaštitila od urbano-saobraćajne pošasti.
– Iznad izvora Hajdučke česme prolazi asfaltni put. Izduvni gasovi se stapaju s tlom, prodiru kroz zemlju i ozbiljno prete vodi...
Odjednom, usred priče, iznad nas prelete ogroman srebrni avion. Udar na organe čula sluha. Iz obližnjeg privatnog preduzeća zaurla alarm sa ubitačnim decibelima. Da ne začepismo uši, odoše bubne opne. Taman utihnu, prođe nekoliko minuta od zvučnog stresa, kad ono opet avion, alarm... Ljuba, besan, hitro skoči, otrča do čuvara s pištoljem za pasom i stvar bi rešena. Alarm se više nije javljao. Doduše, posle nije bilo ni aviona. Ljubomir Vujisić se malo primirio: "Eto, vidiš, gradnjom aerodroma na 15 kilometara od centra metropole uništili su život mnogima iz prigradskih naselja preko kojih preleću letelice...".
Usred Košutnjaka nalazi se osušeno i plavom bojom ofarbano stablo. U planu je ostvarenje njegove nove ideje koja nije spremna za javnost. Na rastanku, ode još da šeta. Mada je prešao sedamdesetu, izgleda i kreće se kao mnogo mlađi čovek. To ti je priroda.
Milorad Ćirilović
[objavljeno: 26.08.2006.]
