Izvor: B92, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštititi antifašističke spomenike
Beograd -- Relativizovanjem uloge partizana i njihove borbe protiv fašizma, na meti vandala sve češće spomenici posvećeni herojima NOB-a.
Heroji Drugog svetskog rata su marginalizovani, a zbog ideoloških sporova u kolektivnom pamćenju ostaju samo delovi istorije. Ista sudbina zadesila je i spomenike i spomen-obeležja iz vremena borbe protiv fašizma. Nekada su bili mesta za okupljanje i obeležavanje važnih datuma, danas se nekažnjeno oštećuju ili sklanjaju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Posle Drugog svetskog rata spomenike i spomen-obeležja dobijali su ne samo Josip Broz Tito i istaknuti komunistički funkcioneri, već i ljudi koji su se junaštvom istakli u borbi protiv fašizma, a za mnoge od njih više nema mesta u javnom prostoru.
Sa početkom raspada socijalističke Jugoslavije ti spomenici su masovno uklanjani i uništavani, a među njima i oni posvećeni ljudima koji su hapšeni, odvođeni u logore, mučeni, streljani ili koji su poginuli u borbi za slobodu.
"Smisla naravno nema. Zato što se radi o univerzalnim idealima koje se ti ljudi predstavljali. Upravo razlog njihovog uklanjanja je ta jasna poptreba da se sve što pripadalo prethodnom režimu izbriše gumicom kao da nije postojalo", kaže istoričarka Olga Manojlović.
Svaki javni spomenik nije i spomenik kulture, pa samim tim ne uživa zaštitu države ili grada. Spomenika kulture vezanih za period antifašističke borbe u Beogradu ima 13 i za njih je zadužen Gradski Zavod za zaštitu spomenika.
Zavod međutim radi više od onoga što je propisano pa osim vođenja evidencija, vrši uvid stanja na terenu, za svih 640 preostalih javnih spomenika i spomen-obeležja iz ovog perioda. Ova institucija ne sprovodi fizičku već zakonsku zaštitu.
"Nama se ljudi vrlo često obraćaju i mi se trudimo da bez obzira na to što nas zakon ne obavezuje da pomognemo koliko možemo. Pokrećemo nekada i postupke protiv NN počinioca, odnosno ne pokrećemo ih mi nego se obraćamo nadležnoj sluđbi sa dopisom da nam se obratio taj i taj, da je nestalo to i to i da oni pokrenu postupak", kaže Nada Živković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda
Danas su u Srbiji spomenici koji svedoče o periodu borbe protiv fašizma uglavnom prepušteni vremenu ili zaboravu, a neki su i nestali. U centru Beograda stajala je bista Nadežde Purić koju je Gestapo streljao 1941, a samo par stotina metara niže je ulica Vukice Mitrović. Ulica je zadržala naziv, ali je iz nje nestalo spomen-obeležje koje je podsećalo da je Vukica mučena i ubijena boreći se protiv fašizma.
"Naravno mi uvek možemo da govorimo da se radi o vandalizmu i o potrebi određene društvene grupe da uništi simbol koji im ne odgovara , ali nije bitan njihov vandalizam nego reakcija političke i državne elite . ukoliko vandalizam nije sankcionisan na pravi način onda je on zapravo poželjan", kaže Manojlovićeva.
Ratovanje sa partizanskom prošlošću i antifašističkom borbom pa i kroz rušenje, uklanjanje ili skrnavljenje spomenika i spomen-obeležja karakteristično je za sve države bivše SFRJ.
