Izvor: Blic, 11.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita svih građana, a ne kriminalaca
Zaštita svih građana, a ne kriminalaca
BEOGRAD - Većina pravnika saglasna je u oceni da sprečavanje torture u policiji ne predstavlja nikakvu zaštitu kriminalaca, već jednostavno poštovanje prava svih građana. Poslednji slučaj Milana Jezdovića iz Kosjerića, koji je preminuo u policijskoj stanici, a za koga porodica i advokati tvrde da je maltretiran i ubijen, ponovo je aktuelizovao pitanje policijske torture. - U Zakonik o krivičnom postupku unete su odredbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje potpuno eliminišu torturu nad građanima prilikom privođenja ili saslušanja u policiji. To znači da bilo koja vrsta nasilja nad onima koji su uključeni u krivični postupak nema nikakvog osnova u našem pravu - kaže za 'Blic' profesor dr Momčilo Grubač, predsednik Saveznog ustavnog suda i jedan od autora ZKP. - Naš ZKP je u potpunosti prihvatio odredbe Međunarodne konvencije o zabrani torture osumnjičenih, uhapšenih i osuđenih lica. Nijedan građanin, čak i kad se utvrdi da je učinio krivično delo, ne sme biti podvrgnut nasilju. Ovo pogotovo važi za one koji su privedeni i tek osumnjičeni - ističe profesor Grubač.
Sila se, prema profesoru Grubaču, može primenjivati samo na osnovu sudske presude kojom je utvrđeno da je građanin izvršio krivično delo.
- I u tim slučajevima ne može se primenjivati bilo kakva sila, nasilje i tortura. Zakon propisuje pojedine prinudne mere, ali to nisu mere torture, već prinude. One su strogo i precizno određene i uslovljene i sprovode se u cilju omogućavanja nesmetanog vođenja postupka. I ništa više preko toga. Ovom idejom prožete su sve odredbe ZKP i njihovom pravilnom primenom svaki građanin je zaštićen od nasilja, torture, zlostavljanja i poniženja od strane policije. Ako je zaista tačno da se u ranim fazama krivičnog postupka primenjuju sila i teror, predstavnici državnih organa koji to čine moraju da odgovaraju - smatra profesor Grubač. Beogradski advokat Momčilo Bulatović kaže da građani koji su bili pod ovakvim 'tretmanom' često odustaju od podnošenja krivičnih prijava.
- Ljudi se iz više razloga plaše da to učine. Neki teško dolaze do lekarskih uverenja o nanetim povredama, drugi se, ukoliko imaju kriminalnu prošlost, pribojavaju osvete kolega policajca protiv koga treba da podnesu prijavu - navodi Bulatović.
Poseban problem on vidi u tome što u takvim situacijama tužilaštva ne reaguju adekvatno. - Ovo krivično delo se goni po službenoj dužnosti i tužilac mora uvek da reaguje kada osumnjičenog s povredama policija privede istražnom sudiji - kaže Bulatović.
Advokat Goran Petronijević kaže da su policajci nespremno dočekali novi Zakonik o krivičnom postupku i da mnoge odredbe doživljavaju kao uskraćivanje donedavnih ingerencija.
- U prvoj fazi primene ZKP policajci su bili zbunjeni jer je većina njihovih krivičnih prijava, koje nisu sadržavale priznanje okrivljenog, bila odbačena. Međutim, brzo su se snašli i u pretkrivični postupak vratili metode kao što su stavljanje kese na glavu i vezivanje osumnjičenog za strujno kolo - kaže Petronijević.
Prema novom ZKP, prilikom zadržavanja u policiji i davanja izjave okrivljeni mora da ima advokata. Ako okrivljeni to sam ne učini, policija određuje branioca po službenoj dužnosti. - Kada policija obezbeđuje advokata po službenoj dužnosti, ona neretko bira ljude koji su ranije bili u njenim redovima. Neke od tih kolega svojim ponašanjem omogućavaju policiji da od okrivljenog iznudi iskaz. Za vreme saslušanja takav advokat napusti prostoriju na desetak minuta i ostavi dovoljno vremena policiji da izvuče priznanje. To mi je ispričalo nekoliko klijenata - ističe Petronijević i napominje da je 'čudno je da se prilikom saslušanja u policiji stalno pojavljuje desetak istih advokata'.
On ukazuje da svoje nezakonite postupke policija pokušava ne da prikrije, već i da iskoristi za dodatno terećenje osumnjičenih.
- Kao po pravilu, prema svakom koga pretuku policajci podnose krivičnu prijavu zbog navodnog ometanja ili sprečavanja službenog lica u vršenju dužnosti - kaže Petronijević. - Skoro sve zemlje u tranziciji imaju problem sa policijom, a to su pokazala i iskustva zemalja koje su prošle kroz totalitarne režime - komentariše za 'Blic' problem policijske torture Bojan Đurić, istraživač Beogradskog centra za ljudska prava.
Prema njegovom objašnjenju, insistiranje na poštovanju prava svih građana ne znači zaštitu kriminalaca, već sprečavanje policije da krši zakonom određena ovlašćenja policajca prilikom ispitivanja osumnjičenog.
Đurić kaže da priznanja za učinjeno krivično delo dobijena pod prinudom, prema Zakonu o krivičnom postupku, nemaju validnost na sudu i da se u najvećem broju slučajeva ovakvi dokazi odbacuju, čime se nekad i pravi krivci puštaju na slobodu. M. I. - N. J. B. SUP: Činjenice govore potpuno drugačije
BEOGRAD - Beogradska policija saopštila je juče da se tokom prošlonedeljnog hapšenja Milana Jezdovića i njegovih drugova Dejana Virijevića, Radoja Tomovića i Aleksandra Draškovića, Jezdović opirao, da je pokušao da se dokopa noža na stalaži, te da je inspektor Četvrtog odeljenja tada prema njemu primenio džudo zahvat posle koga je mladić okrznuo glavu o stočić i pao. Posle toga stavljene su mu lisice, čemu se takođe opirao. Kada je doveden u prostorije SUP Beograd, Jezdoviću je pozlilo, policajci su pokušali da mu ukažu pomoć i odmah pozvali Hitnu pomoć. Međutim, lekari su mogli samo da konstatuju smrt, a prvi rezultati Instituta za sudsku medicinu nesumnjivo pokazuju da je Jezdović umro usled srčanih smetnji izazvanih miokarditisom, kao i da na njegovom telu nije bilo tragova fizičkog nasilja. Naložen je i toksikološki nalaz, ali rezultati još nisu stigli.
Treće saopštenje policije u vezi sa smrću Milana Jezdovića prošle srede u zgradi SUP, kada je priveden s još nekoliko osoba osumnjičenih za preprodaju droge, usledilo je, kako je navedeno, jer je u javnosti nastavljena hajka na inspektore u vidu sasvim neosnovanih tvrdnji roditelja i advokata da je policija ubila Jezdovića koji je bio uzoran mladić, jer činjenice govore suprotno. Kako se navodi u drugom saopštenju, samo u toku ove godine beogradska policija je podnosila krivične prijave protiv Jezdovića zbog prodaje droge, iznude, nedozvoljenog posedovanja oružja, a privodila ga je i Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala koja je kod Jezdovića i njegovih drugova našla pištolj u ilegalnom posedovanju, sa izbrisanim fabričkim brojevima.
Protiv Jezdovićevih drugova Virijevića, Tomovića i Draškovića podnete su krivične prijave jer je kod njih nađeno 1.117 tableta ekstazija, oko 200 grama heroina i 200 grama kokaina, kao i pištolj. A. A.
.jpg)
