Izvor: B92, 20.Maj.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštita ličnih podataka
Beograd -- Srbija nije dostigla evropske standarde u zaštiti podataka o ličnosti, na šta se obavezala, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
On je na prvom regionalnom skupu poverenika za informacije od javnog značaja i direktora agencija za zaštitu podataka o ličnosti iz Slovenije, BiH, Hrvatske i Makedonije, istakao da je Srbija dobila odgovarajući zakon, ali još nije uspostavila sve mehanizme za njegovu primenu.
Pravo na privatnost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je jedno od osnovnih ljudskih prava, a može se uskratiti samo ukoliko je to neophodno za zaštitu nekih legitimnih ciljeva.
"Iako je zakon usvojen još prošle godine, Srbija u oblasti zaštite podataka o ličnosti ozbiljno zaostaje za evropskim standardima", rekao je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
"Svakodnevno mi građani ukazuju na činjenicu recimo da su podaci, čak i veoma delikatni podaci, kao što su recimo medicinska dokumentacija, predmet raznoraznih manupulacija. Na sličan način smo potpuno nesvesni toga šta se dešava u bankama, bibliotekama, domovima zdravlja, raznoraznim drugim institucijama gde se nalaze ogromne riznice podataka", kaže Šabić.
Prema njegovim rečima, najgore je što i ne znamo kolike su dimenzije problema.
Ministarka pravde Snežana Malović istakla je da je primena zakona samo prvi korak u efikasnom ostvarivanju prava na zaštitu podataka o ličnosti.
"Da bi se to pravo u potpunosti ostvarilo treba obezbediti uslove povereniku informacijama od javnog značaja, što ćemo mi, ministarstvo pravde, kao predlagač zakona, svojski se potruditi da to učinimo”, kaže Malovićeva.
Zaštitnik građana Srbije Saša Janković je istakao da organi vlasti treba da prihvate činjenicu da lični podaci nisu njihovo vlasništvo, već vlasništvo onoga na koga se odnose.
"Praktično ono što će biti naš posao je da promenimo svest kod državnih organa o tome da činjenica da u svom posedu imaju podatke o građanima ne znači da te podatke mogu koristiti za svrhu za koju oni smatraju da je potrebno, ili na način za koji oni smatraju da im je to najlakše, već da postoje vrlo jasna pravila za to”, kaže Janković.
Jedan od ciljeva skupa je bio i da se Vladi i nadležnim organima skrene pažnja na neispunjene obaveze i upozori da to može dovesti u pitanje ostvarivanje međunarodnih prioriteta, kao što je stavljanje zemlje na "belu šengensku listu" i približavanje EU.
