Izvor: Blic, 27.Maj.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaraza iz vode preti đacima u 20 škola
Kraljevo - Đaci u najmanje 20 škola u okolini Kraljeva u opasnosti su od zaraze, pošto koriste vodu iz seoskih vodovoda. Od 1.300 seoskih vodovoda u kraljevačkom kraju, tek u desetak je voda stalno ispravna za piće. Većina seoskih vodovoda izgrađena je bez ikakve dozvole, a u vodi iz njih, pored bakterija, često je povećana i koncentracija mangana.
Škole u kojima je opasnost od zaraze, među kojima je većina u priobalju Morave, Ibra i njihovih pritoka, dobiće uskoro >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << specijalne uređaje za prečišćavanje vode. Iako su po rečima dr Zorana Macana, direktora kraljevačkog Zavoda za javno zdravlje, poslednje analize posle poplava pokazale da je voda iz seoskih vodovoda koji snabdevaju ove škole ispravna za piće, Ljiljana Jemuović koordinatorka Lokalnog ekološkog plana za Kraljevo, kaže da od 1.300 lokalnih vodovoda, tek desetak stalno zadovoljava zakonske uslove za eksploataciju, a u mnogima se povremeno pojavljuju i hemijski i biološki štetne materije.
- Gotovo da nema vodovoda u kome se ciklično ne pojavljuju bakterije na koje je lokalno stanovništvo, uslovno rečeno, doslovce naviklo, a koje bi kod pojedinih žitelja iz centra grada izazvale lakše zdravstvene probleme - kaže Jemuovićeva.
I timovi Lokalnog ekološkog akcionog plana, ali i Zavoda za javno zdravlje i inspektori na terenima, gde su izvorišta iz kojih se snabdevaju i škole, nailazili su u proteklih nekoliko godina čak i na situacije da domaćini stare bunare pretvaraju u jame u koje bacaju uginulu stoku. Po rečima stručnjaka, jedna takva „ekološka bomba” može da zarazi izvorišta u krugu od nekoliko kilometara.
- Prva varijanta je bila da kupimo hlorinatore koji koštaju u proseku po četvrt miliona dinara, ali je njihova montaža na mrežu izuzetno komplikovana, pre svega što implementacija novog zakona o gazdovanju malim vodovodima tek treba da počne, a tu će biti velikih problema. Odlučili smo se zato za jeftiniju, ali dosta dobru varijantu montaže uređaja koji rade na principu takozvane reverzibilne osmoze, koji koštaju 70.000 dinara, ali će za velike škole u Sirči, Roćevićima, Ušću, Studenici, Mrsaću, Bogutovcu, Samailima, Podunavcima i još desetak manjih objekata obezbediti zdravu vodu - kaže Jemuovićeva.
Prema novom zakonu koji reguliše oblast vodosnabdevanja lokalnim i seoskim vodovodima neće više moći da gazduju niti seoski saveti niti lokalni odbori kao do sada. Proces će međutim biti dug i skup, jer se radi o sistemima za koje će neko morati da odgovara i shodno tome naplaćuje uslugu. Većina vodovoda je međutim rađena ulaganjem samih meštana.
- Da bi se legalizovao, recimo, samo vodovod u selu Vrba, biće potrebno oko pet i po miliona dinara. Ono na šta naše ekipe, koje obilaze mesne odbore na terenu, nailaze je u najmanju ruku odbojnost meštana koji smatraju da se dira u njihovo - kaže Ljiljana Jemuović.
