Izvor: Blic, 26.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaraza - cena loših socijalnih uslova
Zaraza - cena loših socijalnih uslova
BEOGRAD - Od infektivnih oboljenja koja se kod nas najčešće registruju, dominiraju bolesti karakteristične za loše socijalne uslove, a virusna obolenja su brojnija i učestalija od bakterisjkih infekcija - kaže za 'Blic' dr Darko Đurković, epidemiolog u Saveznom zavodu za zaštitu i unapređenje zdravlja. Prema podacima koji stižu iz regionalnih epidemiloških službi, a koji variraju iz meseca u mesec, kako navodi naš sagovornik, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najčešće su infekcije čiji je uzročnik bakterija salmonela, a po učestalosti slede crevne zaraze i alimentarna trovanja, kao i streptokokno zapaljenje ždrela i krajnika.
Od parazitarnih oboljenja najčešća je šuga, što je posledica loših higijenskih uslova u kojima se živi, pre svega stanovanja, pa se ona najčešće i sreće u kolektivnim smeštajima za izbeglice, gde su uslovi stanovanja veoma teški.
Dr Đurković ističe da ni epidemiološke službe 'nisu ono što su nekada bile', nisu svuda opremljene kako bi trebalo, 'pa zato sve ove podatke treba uzeti uslovno'. On navodi primer Vojvodine, gde se registruje infekcija bakterijom 'klamidijom', dok se takva infekcija ne prijavljuje u užoj Srbiji i Crnoj Gori, što ne znači da je nema, već se da se ta laboratorijska analiza ne radi!
Prema uporednim podacima za prethodni trogodišnji period, crevne infekcije su u blagom padu po učestalosti. Stopa morbiditeta, odnosno broj obolelih od crevnih infekcija na 100.000 stanovnika prema ukupnom broju svih registrovanih infekcija na određenoj teritoriji u septembru 1998. za SRJ iznosila je 30,78, godinu dana kasnije 28, a prošle godine 23. Kod hepatitisa A stopa morbiditeta je 1998. iznosila 1,55, 1999. bila je dvostruko veća - 3,33, a već 2.000 beleži pad na 2,15.
Ova epidemiološka slika, smatra dr Đurković, pomalo je 'iskrivljena', što zbog neodostatka reagenasa, što zbog loše opremljenosti laboratorija, a ponekad i nedostatka obučenih kadrova. Pojavu žutice,najčešće je reč o hapatitisu A, epidemiološka služba u Crnoj Gori, na primer, vodi kao 'nediferenciranu infekciju', jer se ne rade laboratorijske analize prisustva virusa, a nije bolje ni sa nekim drugim infekcijama. Tako izgleda da nekih infekcija u Crnoj Gori nema.
- Svi dobro znamo da je malo koje leto na crnogorskom primorju, u delovima koji kubure sa vodovodom, prošlo bez epidemija dizenterije i crevnih trovanja, pa se događa da prijave o obolelima stižu iz Prijepolja, u Srbiji, gde se turisti-povratnici obraćaju lekarima, a ne, na primer iz Budve, gde je do infekcije došlo - navodi dr Đurković. U toku ove godine zabeleženo je i nekoliko smrtnih ishoda u slučaju oboljevanja od bakterijskog i virusnog meningitisa, leptosiroze (bolesti koja se prenosi sa životinja na ljude) i hepatitisa B i C.
Bolest ludih krava posebna je priča, ističe dr Đurković, podsećajući da naša zemlja još uvek nema odgovarajuće propise i pravilnik, ali ni opremljene laboratorije, kako bi se pratila eventualna pojava Jakobs-Krojcfeldove bolesti. Protiv nje, navodi dr Đurković, inače koordinator naše zemlje za saradnju sa Evropskim komitetom za suzbijanje bolesti 'ludih krava', zasad se borimo samo sprečavanjem uvoza mesnih prerađevina iz područja gde je bolest registrovana, međutim, 'za pravu pevenciju, kako se to radi svuda u Evropi, to nije dovoljno'. Z.D.Marković
