Izvor: Politika, 04.Okt.2014, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zarade od prostitucije i narkotika ušli u BDP
Do procena o ovim prihodima uz pomoć podataka MUP-a, zdravstvenih i drugih ustanova, međunarodnih organizacija... – Učešće oba nelegalna posla u BDP-u manje od 0,8 odsto
Bruto domaći proizvod (BDP) od juče se izračunava po novoj metodologiji po kojoj je prvi put u BDP uračunat prihod od nelegalnih poslova – prostitucije i trgovine narkoticima. Na sajtu Republičkog zavoda za statistiku (RZS) juče su osvanuli podaci o BDP-u od 1995. do 2013. godine izračunati po ovoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << metodologiji. Promena načina izračunavanja BDP-a nije usledila zbog visokih prihoda u pomenuta dva nezakonita posla koji inače uvećavaju bruto društveni proizvod za 0,8 odsto, već zbog potpunosti obuhvata BDP-a i zbog usklađivanja sa međunarodnim standardima, navode u Republikom zavodu za statistiku. Ova institucija ispoštovala je preporuku Eurostata, Međunarodnog monetarnog fonda i OECD-a o sprovođenju ove metodologije, koristeći iskustva zemalja poput Slovenije, Mađarske Holandije...
– Ovu metodologiju potpisuju sve značajne međunarodne institucije – Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Ujedinjene nacije, iza kojih stoje sve razvijene zemlje u svetu. Mi smo prihvatili međunarodni koncept definicije proizvodnje (Sistem nacionalnih računa (SNA2008 i ESA2010) i u bruto domaći proizvod uključujemo sve što se tom metodologijom smatra delom proizvodnje bez obzira na to da li potiče iz legalnih ili nelegalnih izvora – objašnjava za „Politiku” Goran Radisavljević, jedan od rukovodilaca u Sektoru nacionalnih računa Republičkog zavoda za statistiku.
Prihod od prostitucije i trgovine narkoticima izračunava se na osnovu zvaničnih administrativnih izvora, ali i istraživanja Republičkog zavoda za statistiku i drugih relevantnih institucija u Srbiji, a koriste se podaci i zvaničnih međunarodnih institucija i organizacija.
– Kada je reč o proizvodnji i trgovini narkoticima, da bismo došli do procene ekonomskih efekata ovih aktivnosti proučavamo proizvodnu i rashodnu stranu njegove procene: posmatramo po vrstama, broj zavisnika, potrošnju narkotika po korisniku, čistoću narkotika i njegovu cenu i na ulazu u zemlju i na ulici. Prilikom analiza koristimo podatke institucija poput Zavoda za bolesti zavisnosti i drugih zdravstvenih ustanova, podatke MUP-a, naša i međunarodna istraživanja. U procenama se koriste i informacije policije o zaplenama droge, a prate se i međunarodni standardi koji se koriste prilikom kategorizacije zaplenjenih narkotika. Na osnovu svih tih podataka o proizvodnji, prometu i potrošnji obračunavaju se ekonomske kategorije nacionalnih računa ovog nelegalnog posla koji učestvuje u bruto društvenom proizvodu – ističe Radisavljević
Na sličan način, uz pomoć podataka pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, RZS-a ali i drugih institucija, procenjuju se ekonomski efekti bavljenja prostitucijom.
– Obaveza uključenja u BDP efekata prostitucije i proizvodnje i trgovine narkoticima postojala je i u ranijoj metodologiji, ali je većina zemalja u Evropi do sada nije poštovala – navodi Radisavljević.
I država će, po njegovim rečima, imati koristi od primene ove metodologije, jer će imati bolji uvid u kompletnu proizvodnju u zemlji, bez obzira na to da li potiče iz legalnih ili nelegalnih izvora.
Prihodi od krađa automobila i trgovine ljudima se ne računaju
Zbog čega su u bruto društveni proizvod uključeni samo prihodi od prostitucije i trgovine narkoticima, a ne i zarade drugih vrsta kriminala pitamo Gorana Radisavljevića. „Radili smo analize o „poslovanju” i u drugim nelegalnim aktivnostima, pre svega trgovini ljudima, ali pošto mi posmatramo isključivo ekonomsku stranu, ocenjeno je da ta oblast ne može bitno da utiče na bruto društveni proizvod. Što se tiče krađe automobila – ona se ne tiče proizvodnje kojom se mi bavimo. Ovde je reč samo o promeni vlasništva, pre svega, i nema povećanja bruto dodate vrednosti na nivou države. Analizirali smo i aktivnosti krijumčarenja hrane i pića, ali smo procenili da njen nivo uticaja na bruto domaći proizvod nije dovoljno statistički značajan”, kaže Radisavljević.
Usklađivanje standarda
Novu metodologiju obračuna bruto društvenog proizvoda Republički zavod za statistiku primenjuje na osnovu preporuka međunarodnih institucija, pre svega Eurostata, kaže za „Politiku” Miladin Kovačević, zamenik direktora RZS-a. Naša zemlja je u obavezi da uskladi domaće sa međunarodnim standardima, što je u ovom slučaju i učinjeno.
D. Ivanović
objavljeno: 04.10.2014.
