Izvor: Politika, 02.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zanesenjaci slobode
U poseti većniku Drugog zasedanja AVNOJ-a Dušanu Kariću
Na šezdeset i petu godišnjicu Drugog zasedanja Avnoja (Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije), u Jajcu se protekle subote, 29. novembra, okupilo više hiljada poštovalaca partizanske narodnooslobodilačke borbe 1941–1945. godine i Josipa Broza Tita, koji je na tom zasedanju dobio zvanje maršala. Bio je u Jajcu i Ljubo Babić, za koga je „Politika” navela da je danas „jedini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << živi većnik istorijskog skupa” i „poslednji živi svedok zasedanja Avnoja”.
Zbog nenamerne omaške, evo nas u bliskom komšiluku „Politike”, u beogradskoj Kosovskoj ulici, u poseti Dušanu Kariću, takođe većniku tog istorijskog skupa, za koji je biran kao delegat Srbije, borcu Četvrtog (Kraljevačkog) bataljona Prve proleterske brigade.
– Od nas većnika Avnoja živa je još Judita Alargić, supruga Petra Stambolića. I ona je bila delegat Srbije na tom zasedanju – kaže nam Karić na samom ulasku, dok još nismo seli za sto natrpan knjigama, fasciklama i tekstovima koje piše ovaj čili devedesetogodišnjak (rođen 1919).
Pokazuje nam fotokopiju vrlo retkog dokumenta, čiji je original dao Muzeju u Kraljevu. To je legitimacija većnika Avnoja Dušana Karića, „opunomoćenog delegata iz Srbije”. Na dokumentu s potpisom dr Ivana Ribara označen je i broj stolice na kojoj je Karić sedeo tokom rada Avnoja.
Predratni student Medicinskog fakulteta, skojevac pa član ilegalne KP Jugoslavije, pripadao je snažnom levičarskom pokretu studenata Beogradskog univerziteta. Bio je neizostavni učesnik brojnih akcija tog pokreta u godinama neposredno pre Drugog svetskog rata i okupacije Jugoslavije.
U partizanski rat Dušan Karić je krenuo iz rodne Kosovske Mitrovice, kao borac Kopaoničkog odreda. Posle oseke ustanka u Srbiji, sa partizanskim jedinicama se povlačio u pravcu Sandžaka i Bosne. Stigli su u Rudo gde je Karić postao borac Četvrtog (Kraljevačkog) bataljona Prve proleterske brigade. Ona je formirana 21. decembra 1941. s ciljem da ide u sve krajeve gde „treba ustanak što bolje da se razgorijeva”, kako je to rekao Tito.
U vreme Drugog zasedanja Avnoja, Karić je u svom bataljonu obavljao dužnost političkog komesara. Njegova jedinica je brinula o bezbednosti Vrhovnog štaba, a u Jajcu i o bezbednosti delegata i samog zasedanja. Kada se 1984. godine pojavila Karićeva knjiga „Od Rudog do Jajca” izazvala je i politička talasanja, jer je u njoj autor izneo uverljiva svedočanstva o svojim drugovima, partizanskim borcima i komandantima, koji su redom prikazani kao obični ljudi i zanesenjaci slobode.
I četvrt veka kasnije, knjiga ovih dnevničkih zapisa čita se kao jedno od najuzornijih domaćih svedočanstva o Drugom svetskom ratu. Pošto je u knjizi opisao ratni put Prve proleterske brigade od Rudog do Jajca, Karić je svoja sećanja započeo sa 21. decembrom 1941, a završio ih sa 30. novembrom 1943, opisom atmosfere posle tek završenog zasedanja AVNOJ-a. Zbog nužne konspiracije, primenjena je jedna ratna varka. Napadnut je Travnik ka kome su bili upereni pogledi neprijatelja, pa je Avnoj tog dana, 29. novembra, mogao da počne rad, u sedam sati uveče.
– Kada smo se Radosav Maričić, takođe delegat zasedanja, i ja vratili u jedinicu, dočekali su nas dežurni, a naša priča probudila je sve drugove. Jedan je čak hteo da se oglasi s nekoliko rafala, ali mu to nismo dozvolili, da ne budi članove delegacija, Vrhovni štab i Tita. Zato smo u tišini, srećni, pozvali našeg domaćina, jednog kafedžiju, Srbina, da nam donese rakije. Skuvali smo vruću, počeli da nazdravljamo i veselo čavrljamo, a domaćin se sve nešto snebiva, ne progovara. Kada je jedan drug nazdravio svima rekavši: „Srećna nam nova država”, oglasio se i kafedžija: „Kažem ja da se nešto veliko kuva ovde u našemu Jajcu”. Odmah je otišao da umiri svoje ukućane, da se ne plaše, jer su ga kuriri pokupili i doveli na brzinu, a mi smo ostali do svitanja. Kada su pevci počeli da kukuriču i objavljuju zoru, izašli smo iz kuće. Para se uzdizala iz vodopada, a u daljini su se iz magle pomaljali visovi okolnih planina. Magla se spustila, a sunce je na plavom nebu najavilo novi dan.
„Novi dan – nova država”, tom rečenicom je Dušan Karić završio knjigu svojih memoarskih zapisa.
Prevalio je preko pleća sve ono što se kasnije događalo, prvo kao visoki funkcioner Udbe za Srbiju, potom diplomata i ambasador SFRJ. Ono sunce što je najavilo „novu državu” vremenom je tamnelo, a na prostoru jedne, velike Jugoslavije, u krvi je stvoreno šest „još novijih država”, u granicama definisanim na Drugom zasedanju Avnoja čiji je većnik bio Dušan Karić.
Sami smo sve upropastili, sami smo krivi – kaže naš domaćin, a njegovo viđenje kako se i zašto to dogodilo, ostaje za neku drugu priliku.
Slobodan Kljakić
[objavljeno: 03/12/2008]
.jpg)
