Izvor: Danas, 11.Mar.2016, 13:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zanemarivanje evropskog opredeljenja
U februaru mesecu ove godine, koleginica Tatjana Paunović, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, člankom u "Peščaniku" pod naslovom Nije o izborima. A jeste, obavestila nas je "... da se intenzivno priprema, a uskoro očekuje, donošenje nekakvog normativnog akta koji će ozvaničiti još jednu `reformu` obrazovanja, kojom će se praktično ukinuti učenje drugog stranog jezika u osnovnim školama." Mada su izvori ove informacije neformalni kanali, sama ideja da postoji mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << da se ovako nešto desi zahteva reakciju i stanje povišene opreznosti.
O tome svedoči mnoštvo dokumenata različitih tela EU: Bela knjiga Evropske komisije iz 1996. godine "Predavati i učiti: ka društvu znanja", preporuka br. 1383 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 1998. godine pod naslovom "Jezička raznovrsnost" i br. 1539 vezana za ustanovljavanje Evropske godine jezika iz 2001, odluka Saveta Evrope sa sastanka u Barseloni 2002. godine u kojoj se navodi da je jedan od obrazovnih prioriteta učenje bar dva strana jezika, i to od najmlađeg uzrasta, da nabrojimo samo neke.
Evropski parlament naglašava da su razlozi za uvođenje ovakve jezičke politike promovisanje mobilnosti i interkulturnog razumevanja među žiteljima Evrope. Višejezičnost upotpunjena poznavanjem evropskih kultura je u Evropi izričito navedena kao poželjna društvena i kulturna vrednost. Ciljevi koji se ovako žele realizovati su mnogobrojni:
- na individualnom planu, viši nivo opšteg obrazovanja, prijemčivost za druge kulture i viši nivo tolerancije, razvijene komunikacione sposobnosti, uključivanje u evropsku podelu rada, pristup bolje plaćenim poslovima
- na institucionalnom nivou se želi omogućiti stvaranje osećaja evropske pripadnosti i otvaranje prostora za što šire učešće u evropskom javnom i političkom životu.
Uostalom, jezik nije samo sredstvo komunikacije već i vektor nacionalnih, kulturnih i mnoštva drugih identiteta. Za male države kao što je Srbija, izuzetno je važno da njeni građani mogu da budu promoteri specifičnih vrednosti i interesa.
Srbija je već više godina uključena u različite evropske programe mobilnosti studenata, istraživača i administrativnog osoblja koji podrazumevaju boravke od nekoliko nedelja do jednog ili dva semestra na partnerskim evropskim univerzitetima. Mada engleski danas jeste jezik nauke, svođenje kontakata u stranoj zemlji isključivo na govornike engleskog jezika je višestruko ograničavajući faktor i na naučnom i na opšteobrazovnom planu.
Ostvarenje nagoveštenih projekata o povratku na učenje samo jednog obaveznog stranog jezika, u Srbiji bi se praktično svelo na isključivo učenje engleskog, koji sada istina u svetu funkcioniše kao lingua franca, ali kojem ta pozicija uopšte nije garantovana na dug rok. Mnogobrojne studije najavljuju rast značaja drugih jezika uslovljen socijalnim, demografskim, ekonomskim i političkim razvojem u svetu koji se neprestano menja. Tu se pre svega misli na mandarinski, španski, francuski, portugalski, arapski, ruski, urdu i hindu.
Zbog svega navedenog, izuzetno je važno da se naučna zajednica mobiliše da spreči nagovešteni razvoj događaja i situaciju u kojoj bi bila zatečena odlukama službenika Ministarstva, koje dovode u pitanje naša evropska opredeljenja, kompetencije i mogućnost đaka iz Srbije da učestvuju u svetskoj i evropskoj podeli rada.
*Autor je profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu
