Izvor: Blic, 21.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Založna izjava
Založna izjava
Do početka primene novog Zakona o hipoteci banke su zasnivale založno pravo - hipoteku na osnovu sporazuma o obezbeđenju novčanog potraživanja nad nepokretnostima u vlasništvu dužnika ili založnog dužnika, zaključenog pred sudom. Ovakav sporazum predstavljao je izvršnu ispravu na osnovu koje je poverilac mogao odmah da podnese predlog za izvršenje. Početkom primene Zakona o hipoteci uvodi se nov način uspostavljanja hipoteke, na osnovu založne izjave >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << overene pred sudom i sastavljene u skladu sa ovim Zakonom. Ovako sastavljena založna izjava ima snagu izvršne isprave, te nije potrebno pokretati parnični postupak, čime se poveriocu znatno olakšava naplata dospelog potraživanja.
Vlasnik založene nepokretnosti može da otuđi predmet hipoteke, ali nema pravo da fizički menja predmet hipoteke bez pismene saglasnosti poverioca, dužan je da je čuva i održava pažnjom dobrog domaćina, kao i da je osigura od osnovnih rizika. Ukoliko se založni dužnik ponaša suprotno, poverilac može zahtevati od suda da naredi vlasniku da prestane sa određenim ponašanjem, a može i da traži dodatno obezbeđenje. Važno je napomenuti da su se na ovaj način smanjili troškovi uspostavljanja hipoteke jer se sada plaća samo taksa za overu založne izjave i taksa na molbu za uspostavljanje hipoteke na osnovu založne izjave.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti:
E-mail: redakcija@blic.co.yu
|
