Izvor: Blic, 08.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žalbe Evropskom sudu besplatne
Žalbe Evropskom sudu besplatne
Evropskom sudu za ljudska prava od decembra 2003. godine na državnu zajednicu SCG žalilo se 1.345 građana. Sud u Strazburu trenutno razmatra 11 predstavki koje se tiču SCG, ali još uvek nije doneo nijednu presudu - kaže za 'Blic' zastupnik SCG pred tim sudom Slavoljub Carić.
Predstavke Sudu u Strazburu mogu podnositi i fizička i pravna lica, znači i kompanije, profesionalna udruženja, nevladine organizacije, sindikati, crkve, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pa čak i političke partije. Postoje i međudržavne predstavke, odnosno predstavke koje jedna država podnosi protiv druge. Uslovi koji se moraju ispuniti da bi predstavka uopšte bila razmatrana jesu da su iscrpljeni svi pravni lekovi unutar države, da se Sudu obrati najkasnije šest meseci od poslednje pravnosnažne odluke domaćeg suda, zatim mora postojati status žrtve u smislu odredaba Konvencije o zaštiti ljudskih prava, a predstavka ne sme biti suštinski ista sa ranije podnetom predstavkom. Jedan od uslova je i da se podnosilac nije obratio drugom međunarodnom telu po istom pitanju.
Trenutno kancelarija zastupnika SCG pred Evropskim sudom priprema odgovore povodom dve predstavke za štedne uloge građana. U pitanju su navodne povrede prava na pravično suđenje i prava na mirno uživanje imovine, navodi Carić.
Predstavke se mogu podnositi samo za događaje koji su se odigrali nakon što je država ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Za SCG taj trenutak je 3. mart 2004. godine. Retki su izuzeci.
- Sudu mogu da se obrate i građani slabijeg imovnog stanja, s obzirom na to da podnosilac zahteva ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. Ona pokriva njegove najnužnije troškove, a u slučaju da sa predstavkom ne uspe, nije u obavezi da snosi troškove koje je imala tužena država - kaže Carić.
Procedura najjednostavnije objašnjeno izgleda ovako: predstavka se podnosi u vidu pisma Evropskom sudu ili se u elektronskoj formi može preuzeti direktno na sajtu Ministarstva za ljudska i manjinska prava, u okviru opcije - kancelarija zastupnika pred Evropskim sudom. Uz nju moraju ići i odgovaraćuja dokumenta domaćih sudova, kao dokaz da su iscrpljena sva pravna domaća sredstva, a podnosilac mora da da i izjavu da se nije obratio ni jednom drugom međunarodnom telu po istom pitanju. Predstavka se ne može podnositi anonimno, mora imati ime i prezime i potpis podnosioca. Od pet veća, odnosno odeljenja koliko ih ima Sud u Strazburu, a koja su zadužena za određene zemlje, drugo veće razmatra predstavke iz SCG. Ovo veće, kada predstavka dođe na red, razmatra da li predstavka ima osnova da bude prihvaćena. Zatim se državi šalje opis činjeničnog stanja, pitanja i relevantne odredbe domaćeg prava. Država onda ima određeni rok da se izjasni i da svoja zapažanja koja se šalju i podnosiocu predstavke.
On zatim treba da da kontraargumente ili da kaže da je za prijateljsko poravnanje ili pravičnu nadoknadu.
Ako se ne izjasni u određenom roku, Sud mu daje još jedan rok. Ako se ni tada ne izjasni, predmet se skida sa liste slučajeva i više nikad ne može da se podnese takva predstavka.
J. Subotić
