Izvor: Politika, 06.Jul.2011, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakonsko podsticanje rađanja nemaju veze sa dnevnom politikom
Rad na budućem građanskom zakoniku je izuzetno složen i obrisi celog teksta nacrta mogu se očekivati krajem 2012. godine, kaže Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde
Ideje pisaca budućeg građanskog zakonika o novčanoj naknadi porodicama sa troje dece, surogat materinstvu i osnivanju alimentacionog fonda, zaživeće u Srbiji tek 2013. godine, ukoliko budu prihvaćene.
Pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić kaže za „Politiku” da je rad na budućem građanskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakoniku izuzetno složen, dugotrajan i značajan državni posaoi da se obrisi celokupnog teksta nacrta mogu očekivati krajem 2012. godine.
On ističe da je natalitet strateško pitanje za opstanak Srbije i da bi država morala, i pre donošenja građanskog zakonika, pronaći načine da podstakne rađanje.
– Kodifikacija građanskog prava je dugotrajan zakonodavni proces, koji se radi godinama.Ideje koje se pojavljuju u prednacrtima mogu istovremeno da posluže i za izmenu postojećih, važećih, zakona dok posao na izradi i usvajanju zakonika ne bude završen – kaže Simić.
– Državnu pomoć porodicama koje sa troje dece doprinose natalitetu komisija je predložila zbog izrazito negativnog prirodnog priraštaja, koji iznosi minus 35. To je samo jedna od mera, a u tekstu postoji načelna odredba koja obavezuje državu da podstiče rađanje dece – kaže Simić.
„Država je dužna da finansijskim, poreskim, radnopravnim, ekonomskim, socijalnim i drugim merama i aktivnostima posebno podstiče rađanje dece. Posebnim propisima se uređuje podsticanje rađanja”, piše u članu 6. prednacrta budućeg građanskog zakonika za oblast porodičnih odnosa.
– Predložena rešenja nisu konačna, već su to samo otvorena pitanja za debatu, stručnu i laičku, kako bi se unapredio društveni i pravni život u oblasti građanskog prava. Zbog toga se u tekstu nalaze alternative na dosta predloženih odredaba, koje bi trebalo da podstaknu debatu – kaže Simić.
– U medijima je pominjan iznos od 20.000 dinara mesečne pomoći države majkama sa troje dece do punoletstva trećeg deteta. To je bila procena jednog člana komisije, koja se uopšte nije bavila visinom moguće naknade, niti je to njen posao. Cilj komisije bio je da ponudi jednu od ideja za povećanje nataliteta, jer je država obavezna da pronađe način da taj, sada zastrašujući, odnos između rađanja i umiranja u Srbiji promeni u korist rađanja – objašnjava Vojkan Simić.
Zato je „demografska naknada” zapravo ideja o kojoj treba dalje da se razgovara.
– Komisija ne licitira sa mesečnim iznosom, ali je dala ideju o mogućnosti plaćanja neke vrste naknade kao pomoći i motivisanja za rađanje –kaže Vojkan Simić.
A da li se mesečna naknada za treće dete može uvesti i pre usvajanja građanskog zakonika, putem nekog posebnog propisa?
– Možda je predlog o demografskoj naknadi neprihvatljiv u ovom trenutku, ali treba videti ima li drugih ideja. Zato ovu ideju treba sagledavati u perspektivi, a ne s obzirom na trenutnu situaciju. Takođe, sigurni smo da samo naknada ne može da promeni stanje, već je potreban niz sistemskih mera i promena. Ne pravimo zakonik za danas, nego za budućnost. To nije dnevna politika i ideje o podsticanju rađanja nemaju nikakve veze sa dnevnom politikom. Reč je o strateškim rešenjima u budućem zakoniku koji treba da se primenjuje u Srbiji narednih decenija – kaže Simić.
Srpski građanski zakonik bio je u primeni čitav vek, od 1844. do 1945. godine. Posle toga donošeni su posebni zakoni za pojedine oblasti građanskog prava. I sada se primenjuju Porodični zakon, Zakon o nasleđivanju, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa i drugi.
– Ideja Vlade Srbije bila je da se obnovi kodifikacija građanskog prava i da se na taj način vratimo tradiciji, prihvatajući istovremeno nove ideje koje nas očekuju u harmonizaciji sa propisima EU. Građanski zakonici u mnogim evropskim zemljama, članicama EU, traju vekovima i opstaju kao konstanta, bez obzira na promene sistema državne vlasti i politike – kaže pomoćnik ministra pravde na kraju razgovora za naš list.
----------------------------------------------------------
Vanbračne gej zajednice
U Srbiji u ovom trenutku nije moguće zaključenje braka između osoba istog pola, ali prednacrt budućeg građanskog zakonika predviđa da se „zajednica života lica istog pola uređuje posebnim zakonom”, uz napomenu da treba razmatrati mogućnost uvođenja registracije vanbračnih zajednica.
–Neki zapadni pravni sistemi uveli su istopolne brakove, pravo na roditeljstvo i pravo na usvajanje dece u takvim brakovima. U našoj sredini to su još uvek tabu teme, a komisija je u prednacrtu samo otvorila to pitanje u jednom segmentu, ali brak u ovom trenutku ostaje „zakonom uređena zajednica života žene i muškarca” – kaže Vojkan Simić.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 07.07.2011.
.jpg)
