Izvor: B92, 27.Nov.2011, 00:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakoni o deci nisu za naše društvo
Beograd -- Novinama koje donose zakoni o zaštiti prava deteta, o osnovnoj školi, kao i porodični zakon, zbunjeni su i roditelji i nastavnici, pišu Novosti.
Predlog zakona o zaštiti prava deteta, recimo, predviđa da mališani do desete godine ne smeju iz kuće ako nemaju pratnju punoletnih osoba. Ako imaju između 10 i 15 godina, "policijski čas" počinje sat pre ponoći, znači, nema ih na ulici posle 23.00.
"Osim što je nepotrebno, ovako nešto je i neizvodljivo. Roditelji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << danas, zbog posla, od kuće odsustvuju i po deset sati dnevno. Ako decu zatvorimo u kuće, ne preostaje im ništa drugo nego da sede ispred kompjutera ili televizora. A to tek nije dobro!" kaže, za Novosti, Bojana Selaković, iz udruženja „Roditelj", inače pravnik po struci.
"Čini se da brzopleto prepisujemo evropske zakone, da nema strategije, niti dogovora između radnih grupa koje ih pišu. Nije ista bezbednost i gustina saobraćaja u Rimu, Parizu ili u nekom malom mestu u Srbiji. Serviran nam je čitav set zakona koji su međusobno neusaglašeni i neprilagođeni našem društvu i kulturi," rekla je Selaković.
I ako bi tako nešto trebalo uvesti, dodaje, nikako ne na nivou zakona, već da opštine i gradovi pojedinačno procenjuju gde zaista postoji rizik, a gde ne.
Da nema potrebe decu držati zaključanu u kući slaže se i prof. dr Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta.
"Ne znam kome smeta da se deca igraju u parkovima ili dvorištima blizu kuće. Čini se da su takve zabrane preterane", dodaje prof. Radunović.
A povrh svega, stižu i zabrinjavajući podaci Republičkog zavoda za sport, prema kome su naša deca deblja i nespretnija od, recimo, vršnjaka iz Belgije, Španije, Slovačke, Litvanije, Estonije i Albanije. Od 1995. godine do danas dečaci su postali gojazniji za 14 odsto, a devojčnice za 11. Motoričke sposobnosti dečacima su smanjene za šest, a devojčicama za 12 odsto. Deca su porasla malo, a ugojila se mnogo. Sede ispred kompjutera i televizora, a sa fizičkog beže masovno.
Kritike stižu i na račun predloga zakona o osnovama obrazovanja. Ako bi se, bez dodatnih ograničenja, doslovno primenjivao član koji kaže da roditelji mogu sami da organizuju nastavu svojoj deci i da ona ne moraju ni da idu u školu, tek bismo dobili generacije zarobljene u virtuelni svet. Posebno u varijanti da se roditelji odluče za učenje „onlajn", koje zakon, takođe, predviđa. Vodeći se za praksom nekih država, kao da, opet, nismo sagledali realnost. U Srbiji oni koji bi da uče putem interneta do škole stižu za pet minuta. A oni kojima bi, kao u Australiji ili Kanadi, bilo potrebno da uče od kuće, jer ne mogu da stignu do najbliže škole - često nemaju ni struju, a kamoli kompjuter i internet!
Iz Ministarstva prosvete i nauke stiglo je, kasnije, tumačenje da će ovi predlozi da se odnose samo na posebne grupe dece - bolesne, sportiste i umetnike koji ne stižu na redovnu nastavu... Ali takvih obrazloženja „na papiru" još nema.
"Ovakvi predlozi veoma su opasni", opominje psihoterapeut Zoran Milivojević. "Škola je tu da socijalizuje. Tu dete uči kako da funkcioniše u grupi, kako da se nosi sa porazima i pobedama. Danas su ona izolovana samim tim što sve više porodica ima samo jedno dete. A ako još prestane da ide u školu, pa putu je da postane zatvoreno u sopstveni svet. Nadam se, samo, da će se što manje roditelja odlučiti za ovu mogućnost."
Prema mišljenju prof. Radunović, ovakav predlog deo je savremenih tendencija u obrazovanju i nije loš, ali samo ako bude dobro definisan. Ona napominje da takav sistem u Sloveniji postoji od 1996. godine i da je do sada tu mogućnost koristilo svega 80 đaka.
"Ne vidim ništa loše u tome ako, recimo, dvoje mladih intelektualaca odluči da se izmeste iz gradske vreve i kupe neko imanje na selu. Tu bi mogli da, bar do četvrtog razreda, sami uče svoje dete", kaže prof. Radunović za Novosti.
