Izvor: Politika, 05.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakoni i za elektronski otpad
Do kraja godine u Skupštini će se naći set od 12 ekoloških zakona, a vladi predstoji razmatranje još 14 nacrta i ugovora iz oblasti zaštite životne sredine Predlozi propisa iz oblasti zaštite životne sredine, kao na primer pitanja istrošenih baterija i akumulatora, otpadna ulja, ambalaža, otpad od elektronskih i električnih proizvoda, televizori, mobilni telefoni, monitori, otpad sa hemikalijama, neupotrebljiva vozila, nejonizirajuća i jonizirajuća zračenja naći će se u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << setu od 12 predloga zakona o kojima do kraja godine treba da raspravljaju poslanici Narodne skupštine. Takođe, vladi predstoji razmatranje još devet nacrta zakona i pet međunarodnih ugovora.
Ekološka zaštita Srbije po evropskim standardima cilj je ovih zakonskih predloga, kaže za naš list pomoćnica ministra zaštite životne sredine Jelena Cvetković. Po njenim rečima, šest pripremljenih zakona je od izuzetnog značaja, jer uređuju pitanja u oblasti životne sredine u skladu sa evropskim propisima, a šest propisa o potvrđivanju međunarodnih konvencija predlaže primenu međunarodnih obaveza koje proizilaze iz zaključenih međunarodnih ugovora u sistemu UN i Saveta Evrope.
Kako nam je objasnila Cvetković, Zakonom o upravljanju otpadom obezbeđuje se jedinstveno upravljanje otpadom, njegovo sakupljanje, transport, skladištenje i tretman do – konačnog odlaganja. Time će se omogućiti da se smanji nastajanje otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i efikasnim korišćenjem prirodnih bogatstava. Stvoriće se uslovi za ponovnu upotrebu i reciklažu otpada i izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada, kao i korišćenje otpada kao energenta i njegovo pravilno odlaganje.
Zakon je, kaže, prvi korak u približavanju zakonodavstvu EU: on precizira kako upotrebiti istrošene baterije i akumulatore, otpadna ulja, ambalažu, otpad od elektronskih i električnih proizvoda, otpad od fluorescentnih cevi sa živom i drugi otpad sa hemikalijama, kao i od – neupotrebljivih vozila.
– Izuzetno je važno i neophodno i donošenje zakona o zaštiti od nejonizirajućih zračenja, jer je zaštita od štetnog zračenja u Srbiji nezadovoljavajuća i situacija se stalno pogoršava. Izvori ovog zračenja koriste se nekontrolisano i nije uređen sistem mera zaštite zdravlja ljudi i životne sredine od njihovog štetnog dejstva. Ovaj propis biće urađen na osnovu saznanja i propisa iz EU, ali i Kanade, Japana i Australije, u saglasnosti sa preporukama međunarodnih institucija. On treba da omogući, kada se konačno definiše problem zaštite od nejonizirajućeg zračenja, da svi preuzmu svoju odgovornost i tako se zaštiti zdravlje stanovništva – kaže Cvetković.
To znači, objašnjava sagovornica, da će korisnici elektromagnetnog sektora koji se bave distribucijom radio i TV programa, operateri mobilne telefonije i nosioci bežičnih kablovskih sistema imati jasno definisane obaveze po pitanju zaštite životne sredine. Takođe, zakon ograničava neželjeno zračenje električne energije i razgraničava štetno od korisnog dejstva elektromagnetnih talasa u medicinskoj dijagnostici. Građani će, najzad, dobiti mogućnost da reaguju kada im je sredina ugrožena. Paralelno, biće predložen zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja.
I propis o zaštiti vazduha pripremljen je u postupku usklađivanja domaćih zakona sa međunarodnim ugovorima i propisima EU. Njime se ova oblast uređuje celovito, polazeći od načela sadržanih u setu zakona iz životne sredine iz 2004. godine koji zaštitu vazduha obezbeđuju, dakle, samo načelno, navodi Jelena Cvetković.
Ona je najavila i izmene Zakona o zaštiti životne sredine, i o sprovođenju Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.
Međunarodni ugovori biće potvrđeni konvencijama o proceni uticaja na životnu sredinu, o migratornim vrstama divljih životinja, o očuvanju evropske divljači i prirodnih staništa, o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Takođe, Konvencija UN o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i o – klimatskim promenama.
– Propisi koje je Ministarstvo zaštite sredine pripremilo, znače definitivno korak bliže evropskim integracijama i moderno uređenoj zemlji – ocenjuje Cvetković.
Mirjana Nikić
[objavljeno: 05.07.2007.]
