Izvor: Glas javnosti, 21.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon profesorima dozvoljava „tezgarenje“
BEOGRAD - Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević upozorio je prošle nedelje da zaposleni u visokom obrazovanju bez odobrenja „matične kuće“ i Senata Univerziteta ne mogu da rade istovremeno na državnom i na privatnom fakultetu.
- Više neće moći, kao što je to sada i u zdravstvu, da rade istovremeno i u državnoj i u privatnoj instituciji, već će morati da se opredele - rekao je Kovačević agenciji Tanjug.
On je naglasio da će zaposleni ukoliko žele >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da se, pored redovnog posla, dopunski angažuju na drugom mestu, morati da traže saglasnost za to. U suprotnom, može im, čak, biti uručen i otkaz.
- Jasnim razgraničenjem ko gde radi, tačno će se znati koliko ima stalno zaposlenih, koliko studenata će moći svaki fakultet da školuje, kakva je organizacija nastave i da li su ispunjeni standardi i kriterijumi - rekao je Kovačević.
Rektor Niškog univerziteta Radoslav Bubanj kaže da je Senat tog univerzitet već doneo odluku koja reguliše da li njihovi profesori mogu predavati na drugim univerzitetima, bilo državnim ili privatnim, i da se ta odluka već godinu dana sprovodi na nivou fakulteta.
REFORMA JE VAŽNIJE PITANJE
Rektor Radoslav Bubanj kaže da gostovanje i rad profesora na drugim univerzitetima nije ključno pitanje koje se tiče univerziteta u Srbiji, već se, prema njegovim rečima, mora uraditi reforma visokog obrazovanja na drugim principima.
- Glavni prioriteti Evropske unije vezani su za energetiku i proizvodnju zdrave hrane, a naš obrazovni sistem nije sposoban da odgovori takvim izazovima. U Nišu nedostaje poljoprivredni fakultet, logično je da postoji u Novom Sadu, ali šta će nam u Beogradu, nećemo valjda orati zemunske ulice - ističe Bubanj.
- Zakon o visokom obrazovanju dozvoljava profesorima da predaju na više univerziteta, tako da Senat Niškog univerziteta ne sprečava svoje profesore da rade honorarno. Jedini uslov jeste da profesori poštuju zakon, odnosno da ne drže nastavu na drugom fakultetu preko određenog fonda časova, pošto bi se to odrazilo na kvalitet nastave. Na gubitku bi tada bili naši studenti, ali i studenti fakulteta na kome naš nastavnik radi kao gostujući profesor - ističe Bubanj.
Na Novosadskom državnom univerzitetu kažu da će njihov Senat takođe zauzeti stav o tome da li da će svojim profesorima ograničiti rad na drugim univerzitetima.
- Senat treba da se sastane sledeće nedelje, a jedna o tema će biti da li će profesorima dozvoliti dopunski rad na drugim univerzitetima - rekli su za Glas u Rektoratu Novosadskog univerziteta.
Naredne nedelje će zasedati i Senat Kragujevačkog univerziteta, kako je potvrđeno za Glas, i takođe će raspravljati o „gostujućim profesorima“. Kako kažu, u tome ih je do sada sprečavalo renoviranje zgrade rektorata i kolektivni godišnji odmor.
Odluka Senata državnih univerziteta da ne ustupaju nastavnički kadar, neke privatne fakultete, kako se očekivalo, uopšte ne pogađa.
Rektor Megatrend univerziteta Mića Jovanović kaže da taj univerzitet već ima oko 400 profesora u stalnom radnom odnosu i da ne zavise od drugih univerziteta.
- Rektor Beogradskog univerziteta je, međutim, napravio previd. NJegova ideja, ako se sprovede u delo, vodi kršenju Zakona o radu. Ustavno je pravo profesora, kao i svih građana uostalom, gde će, za koga i šta da rade - ističe Jovanović.
Privatni fakultet „Singidunum“ iz Beograda je na vreme obezbedio potreban standard za visokoškolsko obrazovanje, a njihov rektor Milovan Stanišić ističe da nema ništa protiv izjave rektora Kovačevića.
- Pravo svakog univerziteta je da vodi svoju politiku u koju drugi nemaju pravo da se mešaju. Naš univerzitet je odavno obezbedio potrebnu kvotu redovnih profesora, a ako nam kojim slučajem neko od profesora zatreba, daćemo mu bolju ponudu nego što je na državnom univerzitetu i oni će dođi kod nas - rekao je Stanišić.
Prema njegovim rečima, Univerzitet Singidunum neće ograničavati svojim profesorima da li će da rade na drugim univerzitetima ili ne, mada su to do sada, kako ističe Stanišić, zatražili samo profesori poreklom sa Kosova, koji su izrazili želju da drže nastavu u južnoj srpskoj pokrajini.
