Izvor: Politika, 22.Jul.2010, 19:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakon o informisanju – neustavan
Kaznene odredbe izmena i dopuna Zakona o informisanju predstavljaju kršenje slobode medija i izražavanja, ocenio juče Ustavni sud Srbije
Ustavni sud Srbije ocenio je neustavnim kaznene odredbe predviđene izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju iz 2009. godine. Reč je o odredbama koje propisuju drakonske novčane kazne za medije. Ocenjeno je da takve kazne predstavljaju kršenje slobode medija i izražavanja.
– Pretnja zastrašujućim kaznama može dovesti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u pitanje opstanak medija, a još je opasnije to što može da izazove autocenzuru, jer će osnivač medija i zaposleni razmišljati da li im preti stroga kazna za ono što treba slobodno da kažu – rekla je sudija Vesna Ilić-Prelić.
Ona je dodala da su izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju pojedine propisane kazne za privredne prestupe znatno više od maksimuma koji je određen Zakonom o privrednim prestupima, čime je narušeno načelo jedinstva pravnog poretka.
Na jučerašnjoj sednici Ustavnog suda odlučeno je da nisu u saglasnosti sa Ustavom ni sa međunarodnim konvencijama odredbe koje propisuju ko može biti osnivač javnog glasila. Ocenjeno je da nije u skladu sa Ustavom član ovog Zakona koji kaže da samo domaće pravno lice ima pravo da osnuje javno glasilo.
Nisu u skladu sa Ustavom ni odredbe koje se odnose na obavezu tužilaštva ili suda da pokrene pojedine postupke odnosno da pojedine kazne mora izreći, kao ni odredbe koje upis u registar javnih glasila dovode u vezu sa zabranom izdavanja glasila. Osim toga, neustavne su i odredbe kojima se kršenje pretpostavke nevinosti i kršenje odredaba koje štite maloletnike proglašavaju za privredni prestup.
Ustavni sud je ocenio da osporena odredba koja predviđa obavezu upisa javnog glasila u registar nije neustavna sama po sebi, ali je odlučio da pokrene postupak za ocenu ustavnosti odredbe koja daje ovlašćenje nadležnom ministru da bliže uredi način vođenja registra. Rečeno je da sam zakon ne sadrži nijednu odredbu o tome šta sadrži registar i kako se vodi registar.
Prema mišljenju suda, odredba koja se odnosi na dostavljanje podataka iz registra nadležnom ministru ili poreskoj službi ne može biti sporna, a nisu neustavne ni odredbe o raspolaganju prava, kao ni zabrana osnivanja glasila pod istim ili sličnim imenom u trajanju od godinu dana. Odredbe koje su ocenjene neustavnima prestaće da važe danom objavljivanja odluke Ustavnog suda Srbije u „Službenom glasniku”.
Predlog za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju podneo je zaštitnik građana Saša Janković, a razmotrene su i tri inicijative građana. Izmene i dopune zakona stupile su na snagu 8. septembra 2009 godine, a Vlada Srbije uputila je 9. jula parlamentu na usvajanje po hitnom postupku zakonski predlog koji je izglasan 31. avgusta, uprkos protivljenju stručnjaka i javnosti.
A. Petrović
------------------------------------------
UNS: Prihvaćena većina primedbi
Predsednica Udruženja novinara Srbije, Ljiljana Smajlović rekla je za „Politiku” da je UNS zadovoljan odlukom Ustavnog suda.
– Zadovoljni smo, jer je prihvaćeno 85 odsto naših primedbi. Sledeći važan korak za koji ćemo se zalagati je izrada novog zakona o informisanju – rekla je Smajlovićeva.
NUNS: Uzrok je bio politički voluntarizam
Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a zadovoljan je odlukom suda, ali napominje da su njome otklonjene posledice, ali ne i uzrok.
– Uzrok, a to je politički voluntarizam koji je i doveo do donošenja ovakvog zakona nije otklonjen. Zadovoljni smo odlukom, ali ne i činjenicom da je moralo da prođe godinu dana da se ona donese – istakao je Obradović u izjavi za „Politiku” dodajući da je dokaz da politički voluntarizam još postoji i predlog zakona o elektronskim komunikacijama.
– NUNS je od zaštitnika građana tražio da, pred Ustavnim sudom, pokrene pitanje o ustavnosti ovog zakona – istakao je Obradović.
B. M. M.
objavljeno: 22.07.2010.
