Izvor: Politika, 18.Sep.2014, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakasnelo izvinjenje Filareta
Od besede na kojoj je rekao da ne priznaje SPC do izvinjenja prošlo dvadesetak dana. – Verovatno je Patrijaršija insistirala na ovom izvinjenju, kaže Živica Tucić
Gotovo 20 dana proteklo je od izjave vladike Filareta da ne priznaje Srpsku pravoslavnu crkvu do izvinjenja koje je zbog tih reči uputio vrhu SPC. Poznat po oštrim izjavama, ali i političkim istupima, episkop mileševski naveo je da je besedu izgovorio pod emotivnim nabojem i sam svoje tvrdnje nazvao nepromišljenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i neodgovornim. Naime, on je u besedi na liturgiji o Velikoj Gospojini za SPC rekao da to više nije crkva patrijarha Germana, već neka „nova Crkva koju ja ne priznajem”. Već to je bilo dovoljno za upečatljiv novinski naslov, poput „Filaret više ne priznaje SPC“, koji su preneli mnogi mediji ne samo u Srbiji već i u regionu. Uz to, episkop je kritikovao i zvaničnu politiku Srbije i Crne Gore, govorio je i o Kosovu, Evropskoj uniji, Rusiji, Angeli Merkel, Ketrin Ešton... Samim gorućim političkim pitanjima.
Za Patrijaršiju je, u najmanju ruku, bilo iznenađenje da jedan vladika izjavljuje da više ne priznaje Crkvu kojoj služi, a sigurno da ni državni vrh nije olako prešao preko izjava kojima se direktno podriva njegov autoritet. Jedan mali gest, da je SPC istog dana objavila na svom zvaničnom sajtu izvinjenje koje je vladika Filaret naslovio na Sinod, pokazuje da je srpska crkva bila veoma motivisana da javnosti, u kojoj je vladičina beseda tako snažno odjeknula, odmah predoči njegovo izvinjenje u kojem se, između ostalog, zbog „episkopu nepriličnih izraza“ izvinjava i Angeli Merkel i Ketrin Ešton poimence.
Dobro je da je do izvinjenja došlo, ali izostala je blagovremenost, do njega je moralo doći ranije, smatra verski analitičar Živica Tucić.
– Verovatno je Patrijaršija insistirala da do tog izvinjenja dođe. Sam nastup vladike Filareta bio je neobičan, a neobično je bilo i da se vređaju pojedinci. To je i za srpsku spoljnu politiku jedan minus. Široko je polje delovanja verskih zajednica i nema razloga da se one stavljaju u središte javnosti sa temama koje nisu verskog karaktera. Ima puno tema i problema kojima episkopi mogu i treba da se bave, poput nezaposlenosti, bolesti, koje su isto tako aktuelne i goruće – kaže Tucić.
On je mišljenja da će pisano izvinjenje pomoći i drugim crkvenim velikodostojnicima da se ne upuštaju u slične analize jer to nije njihovo polje delovanja. Uostalom, politički izleti, kojih je bilo i ranije, a od kojih se teško suzdržavaju ne samo viđeniji arhijereji SPC, već i verski lideri Islamske zajednice u Srbiji ili velikodostojnici Katoličke crkve u Hrvatskoj, na primer, najčešće donose najviše štete samoj crkvi ili verskoj zajednici. Politički stavovi, ovog puta, izgovoreni su na besedi na liturgiji, što još više doprinosi njihovoj težini.
– Liturgijske besede treba posebno da se osvrnu na sam tekst jevanđelja koje se čita na liturgiji. Taj deo teksta uvek iziskuje razjašnjenje vernicima, i to je najčešće deo propovedi. Ona sadrži i osvrt na ono što je aktuelno, ali u biblijskom, a ne političkom kontekstu – napominje Tucić.
Inače, episkop mileševski se zbog političkih istupa sabraći arhijerejima izvinjavao, odnosno tražio njihov oprost i 2000. godine. Tada je javno na izborima podržao tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Ostao je upamćen i njegov štrajk glađu 2007. godine na granici Srbije i Crne Gore. Deo Eparhije mileševske nalazi se u Crnoj Gori, a vladici Filaretu crnogorske vlasti zabranile su ulazak u tu državu i obilazak dela njegove eparhije zbog navodnog pomaganja haškim optuženicima. Vladika je odlučio da na graničnom prelazu Ranče započne štrajk glađu ili apsolutni post, kako ga je on nazvao, pošto mu je policija i četvrti put zabranila ulazak u Crnu Goru – a krenuo je na Velikogospojinsku liturgiju u manastir Dovolja kod Pljevalja.
Vladika Filaret u svojoj eparhiji ima snažan uticaj i jedan je od onih episkopa koji su i te kako prisutni u svojoj lokalnoj zajednici, i to ne samo kao duhovni pastiri. Eparhija mileševska je, tako, započela obimne radove na rekonstrukciji zgrade Rehabilitacionog centra u Pribojskoj banji koji bi trebalo da postane hotel sa 130 ležajeva. Taj objekat je, uz dva izvora termalne vode i 35 hektara zemljišta i šume, kroz proces restituciji vraćen eparhiji. Na konferenciji za novinare početkom ove godine, episkop mileševski je najavio da će Pribojska banja biti uređena do zavidnog nivoa, i to od novca koji bi eparhija dobila na ime restitucije. Kako je tada objasnio vladika, za 60 hektara manastirskog zemljišta na kome su izgrađene kuće, škola, putevi i drugi objekti, država duguje 18 miliona evra, od Agencije za restituciju eparhija je tražila 4,5 miliona evra koji bi bili uloženi u uređenje Pribojske banje. dok bi ostatak duga bio oprošten.
Jelena Čalija
objavljeno: 18.09.2014.
