Izvor: Akter, 19.Dec.2015, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajednički za očuvanje Mediterana
Predstavnici 15 novinskih agencija Mediterana i udruženja za zaštitu životne sredine usvojili su u Malagi, Deklaracija o zajedničkom delovanju u pravcu kooridiniranog informisanja i podizanja svesti javnosti o pretnjama mediteranskom eko sistemu
Na prvom zajedničkom sastanku novinske agencije i udruženja složili su se da je Mediteran centar biodiverziteta i da je očuvanje njegovog prirodnog, kulturnog i istorijskog nasleđa osnov dobrobiti i društveno-ekonomskog razvoja >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << njegovih žitelja.
Na skupu, na kom su učestvovali izveštači iz novinskih agencija Španije, Italije, Maroka, Srbije, Libana, Turske, Albanije, Portugala, Grčke, Hrvatske, Tunisa i drugih pre usvajanja Deklaracije, mogli su se čuti različiti problemi sa kojima se susreću pomenute države kada je u pitanju zaštita životne sredine, a koji ih prate shodno njihovim društveno-ekonomskim prilikama.
Učesnici su zaključili da bez podrške i uključenja vlasti u proces zaštite životne sredine, kao i naučnika i biznisa, mediji teško mogu da skrenu pažnju na teme zagađenosti okoline za koje građani u svom svakakodnevnom životu mahom nisu zainteresovani.
Takođe je istaknuto da se toj temi treba prići pre kritički nego statistički, kako bi se probudila uspavanost bitnih činilaca ali i žitelja ugroženih područja.
Otvarajući skup direktor IUCN Mediteranskog centra za saradnju Antonio Troja ocenio je da su države Mediterana kroz istoriju pretrpele ozbiljne izazove kada je u pitanju životno okruženje i upozorio da se ti izazovi povećavaju iz godine u godinu, posebno imajući u vidu klimatske promene koje, kako je naveo, sa sobom donose evidentne I zabrinjavajuće društvene i ekonomske implikacije.
Troja je istakao demografiju i klimatske promene kao dve ključne stavke koje utiču na promene životne sredine.
Prema njegovim rečima, do 2025. godine očekuje se da će populacija u mediteraskom regionu dostići broj od 200 miliona ljudi što podrazumeva i prirodan rast i migracije ljudi iz ruralnih područja ka gradovima, i sve ono što život u gradu podrazumeva.
"Pored očekivanja porasta populacije, doći će i do povećanog iskorišćavanja prirodnih resusra i zagađenja okoline", naveo je Troja i upozorio da su klimatske promene jedno od najvažnjih svetskih pitanja.
Direktor IUCN je apelovao na medije da šire što veći broj informacija i podataka o nauci i životnoj sredini kako bi javnost mogla da što bolje razume izazove kao i rešenja za njih.
Govoreći o važnosti izveštavanja o zaštiti životne sredine, generalni sekretar Alijanse novinskih agencija Mediterana (AMAN) Geogre Penintaex rekao je da su najbolje sredstvo za širenje informacija upravo nacionalne novinske agencije.
One, kako je ukazao, jer imaju najrasprostranjeniju mrežu korisnika izvan svojih država i mogu da izvrše uticaj na javno mnjenje i donosioce odluka.
Penintaex je ukazao da problemi sa kojima se životno okruženje suočava nisu najvažnija briga ili tema novinskih agencija u regionu.
Zbog toga su i državama i medijima Mediterana potrebni zajednički napori kako bi se prevazišla empatija, nemogućnost bavljenja tim pitanjem, neaktivnost i nedostatak zainteresovanosti, naglasio je direktor AMAN-a koji je jedan od organizatora skupa.
Napominjući da se pitanju zaštite živtne sredine poklanja veoma malo pažnje u javnosti, Penintaex je predložio da učesnici skupa u Malagi, od kojih su većina novinari specijalizovani za izveštavanje o slučajevima životne sredine, budu ambasadori ove kampanje.
"Mi se nadamo da ćemo videti konkretne rezultate koji će doneti dobrobit našim državama i budućim generacijama u ovoj ranjivoj oblasti, koja je kroz istoriju često bila izložena ratovima i razaranjima", zaključio je generalni sekretar AMAN-a.
Gradonačelnik Malage Francisko de la Torre podržao je skup napominjući da je sada trenutak u kom treba da se reaguje jer je Mediteran sredina koja je sve više izložena zagađenju u svim njegovim oblicima.
"Ovo je trenutak u kom mora da se kaže koliko je vazna saradnja u zaštiti okoline u kojoj živimo… Za svet je veoma važno da ograniči proizvodnju karbon dioksida i da kontroliše klimatske promene", rekao je de la Torre.
Novinari iz afričkih država su tokom dvodnevnog skupa ukazivali na nezainteresovanost svojih državljana kada je u pitanju sredina u kojoj žive, dok je predstavnik Grčke istakao nezainteresovanost političara za pitanje zaštite životne sredine.
On smatra da je pitanje životne sredine ne samo zagađenje vode ili zemlje, već da je to svakodnevno političko pitanje, a isto tako i ekonomsko i društveno, te da mu tako treba prići prilikom izveštavanja i pisanja.
Fracuske agencije imaju, kako se čulo na skupu, čak po nekoliko novinara koji se bave zaštitom životne sredine od kojih je svaki specijalizovan za određenu oblast u okviru teme.
Učesnici skupa govorili su i o teškocama sa kojima se mediji susreću prilikom svog izveštavanja o pretnjama životnoj sredini u regionu… a među kojima su limitiran broj izvora podataka, nekompletnost informacija, nezanimljivost te teme za urednike medija.
Informacije o životnoj sredini su često fragmentisane i fokusirane na izolovane događaje u lokalnom ili nacionalnom kontekstu, a ne na kompletan mediteranski region.
Skup je zbog toga 18. decembra usvojio Deklaraciju o partnerstvu koja ustanovljava mehanizme za zajedničku saradnju novinara iz AMAN-ove alijanse i udruženja za zaštitu životne sredine, kako bi se povećala i količina i kvalitet informacija o zaštiti životne sredine u regionu.
Učesnici su se složili da kvalitet informacija može da se unapredi olakšavanjem pristupa pouzdanim i različitim izvorima podataka, kao i ekspertima, jer bi tako određena informacija mogla da se stavi u kontekst na pravi način.
Skup se takođe založio za sveobuhvatan pregled slučajeva koji se tiču životnog okruženja, izlaskom iz lokalnih okvira, a uz pomoć razmene informacija i podataka sa drugim članovima alijanse.
Na taj način bi, kako je deklarisano, informacije mogle da dođu do šire publike na Mediteranu i van njega.
Partnerstvo i ciljevi mogli bi, kako stoji u Deklaraciji, da se postignu preko specijalizovanih seminara i radionica i sastanaka sa fokusom na teme od zajedničkog interesa.
Takođe je potrebno da se kreiraju relevantne baze podataka i liste kontakata kako bi se olakšao pristup izvorima za članove partnerske mreže.
Srbiju u narednom periodu takođe očekuje suočavanje sa izazovima očuvanja životne sredine, s obzirom da će to biti jedna od tema pregovaračkih poglavlja za pristup Evropskoj uniji.
Naše novinarstvo retko obrađuje teme životne sredine, a pojednačne akcije čišćeja parkova nisu dovoljne da bi se probudila šira svest o potrebi njenog očuvanja.
Ono što bi trebalo da u narednom periodu zaokupi pažnju srpskih medija su i zagađenost vazduha, mogućnosti za reciklažu smeća i drugog otpada, štetnost deponija, i druga pitanjima koja se ne tiču samo kozmetičkih promena okoline.
