Izvor: Politika, 13.Mar.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zahtijev za prevodioca s bosanskog
Razlika između srpskog i bosanskog je oko pet odsto, kaže Milorad Bejatović, sudski tumač i prevodilac za bosanski jezik. – Zbog toga što prekršioci zakona „ne razumeju srpski“ preti zastarevanje 240 sudskih sporova u Prijepolju,a tumača niko nije ni zvao
Policija iz Čačka ovih dana zatražila je od sudskog tumača i prevodioca prof. dr Milorada Bejatovića iz Novog Sada da im u što kraćem roku prevede na bosanski jezik tekst zahteva za pokretanje prekršajnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postupka protiv vozača koji je preticao preko pune linije u Ivanjici 25. aprila 2013. Vozač se poziva na to da ne razume pomenuti zahtev jer je pisan – na srpskom jeziku.
– Pogledao sam zahtev, razlika u jeziku u ovom slučaju je simbolična – umesto 19.45 časova na srpskom, kako je navedeno, na bosanskom treba da piše 19.45 sati. Saobraćajna traka na bosanskom je – prometna traka, dok reč zahtev treba zameniti rečju zahtijev – objašnjava za „Politiku” profesor Bejatović.
Pitamo ga da li je razlika između dva jezika zaista tolika da bilo ko na sudu može da ne razume optužnicu i da traži prevod.
– Nema ni teoretske šanse da ne razume zahtev ili ono što mu sudija govori na srpskom, već je ovde reč o izbegavanju zakona, a to optuženom omogućava Ustav Srbije, po kojem ima pravo da traži prevodioca za maternji jezik, u ovom slučaju – bosanski. Da budem pošten, razlika između srpskog i bosanskog jezika, u procentima gledano, iznosi oko pet odsto. Pre bi se reklo da je razlika u ekavici i ijekavici i ništa više. Naravno, ako ćemo se „nagornjavati” – onda ima terminologije u oba jezika da mene u Srbiji niko ne bi razumeo kada bih koristio određene reči, a isto tako je i obrnuto. Ali, tu je reč o izgovoru, a ne o zvaničnom jeziku – ističe Bejatović.
Podsećamo, „Politika” je nedavno pisala o sporu koji se vodi pred čačanskim sudom, u kojoj je optuženi vozač iz Prijepolja odbio da da izjavu na srpskom ili engleskom jeziku i tražio prevodioca za bosanski – jer drugi jezik ne razume. Tom prilikom u Prekršajnom sudu u Čačku rečeno nam je da se oni prvi put suočavaju s ovakvom situacijom, ali da „kolege iz Prijepolja tvrde da je kod njih 240 predmeta u zastoju zbog zahteva za prevodiocem na bosanski jezik i da im preti zastarelost”.
Ipak, Miloradu Bejatoviću koji je, kako kaže, jedini zvanični prevodilac za bosanski jezik ne samo u Srbiji, već na celom Balkanu, nijedan sud se nije obratio s molbom da prevede bilo koji dokument, niti je to, do pomenutog slučaja, učinila policija, iako diplomu prevodioca za bosanski jezik ima od 4. aprila 2012. godine.
– Prosto ne mogu da verujem da toliko predmeta stoji zbog prevođenja, jer sudovi znaju postupak: obrate se Ministarstvu pravde koje meni daje nalog i ovlašćenje da prevedem šta treba. Inače, imam rešenje da radim na teritoriji Vojvodine. Rečeno mi je još prošle godine da ću od Ministarstva pravde dobiti rešenje da radim na celoj teritoriji Srbije, ali taj dokument nisam dobio – ističe Bejatović.
On je, kaže, spreman da pomogne državi i da radi, kao što je u pomenutom slučaju reč, besplatno, ali podrazumeva se da će, ukoliko treba da putuje na drugi kraj Srbije, naručilac platiti troškove puta i smeštaja.
Na ideju da polaže ispit za sudskog tumača i prevodioca za bosanski jezik došao je pre tri godine, kada je njegovom kolegi sa univerziteta u Travniku zatrebala pravna pomoć zbog prekršajnog postupka u Beogradu i tada su se obe strane na suđenju pozivale na to da ne razumeju jezik.
– Polagao sam ispit pred tročlanom komisijom sa univerziteta i nije bilo lako. U pismenom delu radio sam prevod sa srpskog na bosanski, a na usmenom odgovarao na pitanja – od Šerijatskog zakona do svega ostalog. I jedini sam tada položio, iako je bilo dosta kandidata na polaganju – priča Bejatović.
Inače, nekada zajednički, a danas tri jezika – srpski, bosanski i hrvatski – naš sagovornik, tvrdi, odlično poznaje: rođen je u Nevesinju, gde je živeo do punoletstva, zatim je 20 godina boravio u Hrvatskoj, a minule dve decenije živi u Srbiji, u Novom Sadu. U sva tri jezika, tvrdi, razlike postoje, ali mnogo je veća ona između bosanskog – zvaničnog zajedničkog jezika Bosne i Hercegovine i bošnjačkog koji koriste pripadnici islamske veroispovesti, kao i između hrvatskog i srpskog, nego između srpskog i bosanskog jezika.
– Na bosanskom dobar dan na bošnjačkom je merhaba, prijatno je – bujrum, dakle razlika je velika. Ali između srpskog i bosanskog razliku ističu i pozivaju se da ne razumeju jedan ili drugi oni koji u sudskom postupku žele da izbegnu odgovornost. Tu je, po mom mišljenju, i velika odgovornost policije. Ne može u izveštaju da se napiše da je vozač vozio preko neisprekidane linije, jer svaki pravnik će da se uhvati za taj termin, koji ne postoji u zakonu: postoje samo puna i isprekidana linija, a ne neisprekidana – navodi Bejatović.
On predaje pravno-ekonomske predmete na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, a sprema se da polaže i ispit za prevodioca za crnogorski i hrvatski jezik, jer je tamo proveo veći deo života, pre dolaska u Srbiju 1991. godine.
-------------------------------------------------------------------
Ministarstvo pravde: sudski tumač se angažuje prema potrebi
U Ministarstvu pravde za „Politiku” kažu da od Milorada Bejatovića nisu dobili zahtev za rešenje da može da radi kao sudski tumač i prevodilac za bosanski jezik na celoj teritoriji Srbije. Ukoliko se pojavi potreba za sudskim tumačem, ministar na „predlog predsednika viših sudova najmanje jednom godišnje objavljuje oglas za postavljenje prevodilaca”, piše na sajtu Ministarstva pravde. Nadležni u ovom ministarstvu nemaju podatke o predmetima koji čekaju zbog tvrdnje tuženih da ne razumeju srpski jezik.
Dejana Ivanović
objavljeno: 13.03.2014.
.jpg)
