Izvor: Danas, 20.Avg.2015, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagonetke najstarijeg zanata
Godine 1893. dramaturg DŽordž Bernard Šo, vatreni zagovornik jednakosti i prava glasa za žene, napisao je Zanat gospođe Voren, komad čiji je naslovni karakter vlasnica nekoliko bordela. U delu se iz feminističke perspektive opravdava profitabilna eksploatacija biznisa prostitucije.
Komad nije pornografski, niti sadrži prostački jezik, pa ipak je trebalo da prođe osam godina dok nije izveden. Premijera je bila 1902. u Londonu u malom teatarskom "klubu", tobože ograničenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << na njegove članove. Na predstavu u NJujorku 1905. upala je policija.
Prošle nedelje, Amnesti internešenel je objavio da je odlučio da počne da se zalaže za dekriminalizaciju prostitucije - što je stav koji je podržavao i Šo. Međutim, posledične kontroverze u vezi s tom odlukom kazuju da se javno mnjenje još nije puno pomaklo od prošlog veka. Vreme je da ponovo razmislimo.
Nema sumnje da su mnoga zla danas povezana sa prostitucijom, kao što su bila i u Šoovo vreme. Sida tada nije pretila, ali sifilis je bio neizlečiv i često vodio telesnoj nakaznosti, ludilu i smrti. Tada, kao i sada, mnoge osobe koje su učestvovale u prostituciji postajale su žrtve nasilja, bivale prinuđene na trgovinu, ili su sprečavane da se od nje izbave.
Ali nije dovoljno jednostavno notirati zla u vezi sa prostitucijom. Pravi odgovor mora biti nastojanje da se pronađu najbolji načini da se ona ublaže.
Nijedan od mnogih pokušaja da se "najstariji zanat na svetu" suzbije nije u uspeo da ga u potpunosti iskoreni. Ne samo što je krivično gonjenje očigledno bez učinka - ono može biti i kontraproduktivno. Strah od gonjenja može obeshrabriti osobe koje su prinuđene na prostituciju ili su žrtve nasilja da traže pomoć.
U mnogim zemljama veliki broj osoba koje se bave prostitucijom su imigranti bez zakonitog statusa i samim tim naročito zastrašene od policije. U puno slučajeva sama policija ih eksploatiše, a one su zbog ilegalnosti svog posla posebno podložne "zvaničnom" zlostavljanju.
Povrh svega, podzemni karakter prostitucije seksualnim radnicima može otežati da zahtevaju od klijenata da upotrebljavaju kondome kako bi se zaštitili od polno prenosivih bolesti. A kada je prostitucija nezakonita, oni koji je praktikuju mogu imati muke da promene posao, jer ih njihovi krivični dosijei sprečavaju da dođu do drugačijeg zaposlenja.
Drugačiji pristup, koji zagovaraju neki kritičari Amnestija, jeste takozvani nordijski model, usvojen u Švedskoj i u još nekoliko zemalja. Prema ovom modelu, traženje usluge prostitucije je krivično delo, ali prodavci seksualnih usluga se smatraju žrtvama i samim tim ne podležu krivičnom gonjenju.
Iako nordijski model može izgledati prihvatljivo, on ima svoje greške. Dok god se jedna strana u seksualnoj transakciji smatra kriminalcem, prostitucija će zadržati svoj podzemni karakter. Prostitutke koje žele da ostanu u poslu neće dobrovoljno svedočiti protiv svojih klijenata. Posledica je da one na to moraju biti prinuđene, što vodi drugom nizu zlostavljanja. Dalje, prema nordijskom modelu, klijenti koji su opljačkani od prostitutki i njihovih makroa se boje da zatraže pomoć od policije.
Nordijski model čak nije ni nov pristup. Godine 1979. tadašnji gradonačelnik NJujorka Ed Koč čitao je u radio programu imena "DŽonova" koji su uhapšeni zbog pružanja zaštite prostitutkama, otežavajući im kaznu javnim osramoćivanjem.
I Šo je temi pristupio povodom pokušaja da se kazne seksualne mušterije; u uvodu za Zanat gospođe Voren, koji je Šo napisao puno godina pre nego što je komad konačno izveden, on se rugao britanskom parlamentu zbog usvajanja zakona prema kojem "muške zlostavljače prostitutki i parazite treba bičevati". Dramaturg je čak obrazlagao da bi to "podsticalo perverznu seksualnost koja u šibanju nalazi užitak". U svakom slučaju, nema dokaza da su ove mere imale bilo kakav uticaj na trgovinu seksom.
Prohibicija se pokazala štetnom kada je primenjivana na korišćenje alkoholnih pića ili droga. Izvlačenje ovakvih praksi iz senke ohrabruje unapređenje mera za ublažavanje zala koja su sa njima u vezi. Isto važi i za seks kao transakciju.
Javna politika u vezi s prostitucijom treba da se upravi na sprečavanje nasilja i prinude, kao i na zaustavljanje širenja zaraznih bolesti - upravo to Amnesti i preporučuje. Malo je sumnji da bi i Šo - koji je bio uveren da muškarci i žene podjednako treba da imaju slobodu komercijalnih transakcija koje ne škode drugima - to odobrio.
Autor je predsednik emeritus Fondacija Otvoreno društvo i osnivač Hjuman rajts voča
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
