Izvor: B92, 28.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagađivačima veće kazne
Beograd -- Predlog zakona o zaštiti životne sredine, koji je prošao proceduru u Vladi, predviđa da kazne za zagađivače budu uvećane i do 20 puta.
Resorni ministar Saša Dragin je rekao da veruje da će, kada zakon bude usvojen, zagađivačima biti mnogo skuplje da plaćaju kazne nego da kupe potrebnu opremu za prečišćavanje. "Ukoliko je do sada maksimalna kazna bila tri miliona dinara, sada će biti između 30 i 60 miliona", kaže on.
"Pored toga, zajedno sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ministarstvom pravde pravimo predlog izmene zakona na takav način da i u prekršajnoj politici se znatnom povećaju pragovi kazni. Nije samo bitno da maksimalna kazna bude visolka, već i da minimalna ne bude previše niska", kaže Dragin.
Pajkić: Potrebna veća državna zaštita
Srbija bi, radi ostvarivanja jednog od tzv. milenijumskih ciljeva, trebalo skoro dvostruko da uveća površine teritorija koje su pod zaštitom države. rekao je pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Dušan Pajkić.
On je naveo da u Srbiji trenutno ima šest odsto takvih teritorija, kao i da bi u narednih nekoliko godina trebalo da ih bude za pet odsto više.
"Ostvarivanje te pretpostavke je i jedan od uslova za ulazak zemlje u Evropsku uniju, a mi aktivno radimo na uredbama kojima bi se proširile postojeće i stavile nove teritorije pod državnu zaštitu", pojasnio je Pajkić.
On je dodao i da na istoj teritoriji određeni predeli mogu biti u prvom, drugom ili trećem stepenu zaštite, te da je najblaži treći u kome je dozvoljeno stanovanje, pa čak i izgradnja puteva.
"U drugom stepenu zaštite su dozvoljene turističke aktivnosti, kao i radnje vezane za poboljšanje tog staništa koje ne utiču na prirodnu ravnotežu, dok u prvom stepenu, kojeg ima najmanje, nije dozvoljeno ništa što ugrožava ravnotežu prirode, sem naučnih istraživanja", naveo je Pajkić.
On je pojasnio da Zavod za zaštitu prirode Srbije, u cilju stavljanja određene teritorije pod zaštitu, utvrđuje da li na tom području žive retke biljne ili životinjske vrste i na osnovu međunarodno definisanih kriterijuma kreira takav predlog.
