Izvor: Glas javnosti, 24.Jan.2010, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zagađivači nas koštaju
BEOGRAD - Zagađenje koje stvaraju industrijski zagađivači građane Srbije svake godine košta oko 1,5 milijardi evra, pokazuju proračuni Agencije za zaštitu životne sredine. Ukoliko se tom iznosu dodaju i troškovi lečenja ljudi obolelih usled dugotrajne izloženosti zagađenju, pretpostavlja se da je ta suma bar dva puta veća. Ogroman problem predstavljaju i istorijska zagađenja Bora, Pančeva i Kragujevca koje će država, ukoliko želi da uđe u EU, morati da sanira do 2015. godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Vreme za dozvole ističe
Svi zagađivači u Srbiji, njih oko 230, dužni su da do 2015. godine pribave integrisane dozvole za rad, koje predstavljaju potvrdu da ne ugrožavaju životnu sredinu. Međutim, do sada je samo nekoliko preduzeća sa tog spiska podnelo zahtev za dozvolu, što znači da gotovo nijedno od 2005. godine nije ispunilo međunarodne ekološke standarde.
- Vremena nema mnogo, a mi ne želimo da, kada istekne rok, zatvaramo preduzeća i šaljemo radnike na ulicu, kao što su Slovenci bili prinuđeni da učine svojoj rafineriji jer se nije prilagodila evropskim ekološkim standardima - rekao je krajem prošle godine Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja.
- Kod nas je sve problem! Džaba donošenje novih zakona kada institucije zadužene za njegovu primenu ne kažnjavaju industrijske zagađivače. Jasno su propisani načini skladištenja otpada, ali je očigledno da mnogi zagađivači prolaze nekažnjeno - kaže Milenko Jovanović, načelnik odeljenja za praćenje stanja životne sredine u Agenciji za zaštitu životne sredine i dodaje da su za saniranje višedecenijskog trovanja okoline štetnim materijama teške industrije potrebne milijarde evra.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić krajem prošle godine izjavio je u Skupštini Vojvodine da Srbija neće biti primljena u Evropsku uniju ukoliko bitno ne smanji nivo zagađenja.
- Država u kojoj se samo sedam odsto otpadnih industrijskih voda prečišćava, a svega 15 odsto kanalizacionih sistema prilikom otpuštanja otpadnih voda koristi filtere, ne može ući u EU - saopštio je Dulić i naglasio da su Srbiji potrebne milijarde evra kako bi ispoštovala standarde Evropske unije.
A, samo tokom prošle godine dogodilo se više od 30 ekoloških akcidenata, a jedan od najvećih izazvala je slovenačka kompanija "Zvezda Helios" iz Gornjeg Milanovca odlagajući kancerogeni otpad po Šumadiji, čime je ugroženo zdravlje najmanje deset hiljada ljudi! Tada je šestoro radnika uhapšeno jer su seljacima davali burad sa otrovima, koja su oni bacali po rekama, livadama i šumama! Preko reke Gruže, u koju je veliki deo ovih materija prosipan, otrovi su stigli i u akumulaciju kod Knića, odakle se čitav Kragujevac snabdeva vodom za piće.
- Potpisali smo ugovor sa jednom austrijskom kompanijom o bezbednom uklanjanju otpada i dosad smo ga, uz inspekcijski nadzor, u tri ture izneli iz kompanije - kaže Vuksan Dragojević, menadžer "Zvezde Helios" zadužen za zaštitu životne sredine.
Da su kazne za ugrožavanje zdravlja hiljada ljudi više nego mizerne, dokaz je i to što je ovoj kompaniji za više ekoloških akcidenata inspekcija uvek izricala novčane kazne od svega 80.000 dinara. Inače, "Helios" je, pored "Zvezde", koju je kupio 2003. godine, vlasnik i fabrike "Duga" iz Beograda, u kojoj se od 2005. godine, kada je privatizovana, do sada nakupilo oko 100 tona rizičnih materija.
