Izvor: B92, 16.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadužbina pretvorena u hotel
Beograd -- U Zadužbini Nikole Spasića tvrde da je pretvaranje te zgrade u hotel učinjeno bez saglasnosti države i bez dozvole, što je protivno pravilima o zaštiti kulturnog dobra.
Zadužbina Nikole Spasića u Knez Mihailovoj ulici 33, koja je zaveštanjem tog trgovca i dobrotvora ostavljena za unapređenje privrede i zdravlja srpskog naroda, pretvorena je u hotel. U Zadužbini tvrde da je to učinjeno bez saglasnosti države i dozvole, što je protivno pravilima o zaštiti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << velikog kulturnog dobra, za koje je proglašena.
Stručnjaci smatraju da je taj slučaj još jedan pokazatelj da je što pre potrebno doneti zakon o restituciji.
Zgrada je nacionalizovana i proglašena za državnu svojinu. Nakon toga, postala je kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju i nalazi se u okviru kulturno-istorijske celine Knez Mihailove ulice.
Advokat i član Upravnog odbora te zadužbine Vojin Đekić kaže da je vlasnik preduzeća "Rezime group" Miomir Hreljac, protivno rešenju o zabrani rekonstrukcije i adaptacije zgrade i rešenju o obustavi radova, koju su izdali Republička građevinska inspekcija i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, otvorio u zgradi Zadužbine hotel.
"Hotel Rezime je usred Knez Mihailove ulice, u zgradi koja je pre 50-ak godina proglašena za veliko kulturno dobro Republike Srbije, u ulici koja je kao celina proglašena za kulturno dobro od izuzetnog značaja za grad Beograd. Znači, čovek uđe u državni prostor, gradi, i ništa se ne dešava. I posle toga objavi da prima goste u ekskluzivnom hotelu kruna u srcu Beograda", kaže Đekić.
Đekić je dodao da je posle nacionalizacije, preduzeće "Jugoelektro" koristilo prvi i drugi sprat zgrade Zadužbine, ali je iz nepoznatih razloga dalo u zakup celu zgradu, sa prizemljem, podrumom, tavanom i dvorištem, preduzeću "Rezime group", vlasnika Miomira Hreljaca, radi pretvaranja tog poslovnog prostora u hotel.
Menadžer filantropije Siniša Đurić kaže za B92 da je problem Zadužbine Nikole Spasića još jedna posledica toga što Srbija nema važeći zakon o restituciji.
"Trebalo bi nekako sistemski regulisati ovo pitanje, pre svega kada je reč o ulozi države u ovako jednom slučaju, što samo govori da je jako važno doneti zakon o restituciji, odnosno rešiti pitanje silnih zadužbina, fondacija i zgrada koje su ostavljene pre Drugog svetskog rata i koje su nacionalizovane. Potrebno je na neki način regulisati to pitanje kako bi stari vlasnici bili zadovoljeni, a onda i novi investitori koji pokušavaju da uđu u takve objekte i žele da se bave biznisom. S jedne strane, to je i upozorenje da malo pažljivije pristupaju ovakvim zgradama, kojih je prepun Beograd", rekao je Đurić.
Zadužbina je nastala 1922. godine, testamentom trgovca Nikole Spasića, i od njenih prihoda su napravljene tri bolnice - uključujući i prvu zgradu Gradske bolnice, jedan dom za stare i zgradu na Starom sajmištu.
