Izvor: Politika, 29.Okt.2013, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadružno protiv organskog u Užicu
Centar za organsku poljoprivredu traži na korišćenje jednu od tri kancelarije zadružnog saveza
Užice – Poljoprivreda i selo su im u osnovi, delatnost srodna, a umesto da sarađuju, spore se i ne slažu. Zadružno i organsko nisu u ljubavi u Užicu, i to ne oko njiva i livada, već zbog kancelarija.
S jedne strane, ovdašnji Centar za organsku poljoprivredu, nedavno osnovana institucija u usponu, ali bez poslovnog prostora, s druge Okružni savez zemljoradničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zadruga, koji odavno postoji i koristi tri kancelarije u gradu.
Centar bi da jednu od te tri dobije na privremeno korišćenje, očekujući pomoć od zadrugarstva kao srodne delatnosti, uz argument da su zadružne kancelarije češće zaključane nego korišćene. Ali u zadružnom savezu tvrde da se sav njihov prostor koristi i nisu za ovu saradnju.
Predsednik upravnog odbora Centra za organsku poljoprivredu prof. dr Nikola Bajić kaže da su dva pisma o tome pisali, ali odgovor mesecima ne dobijaju: jedno na adresu Regionalne privredne komore Užice, jer su tri zadružne kancelarije (kao i niz drugih) na trećem spratu zgrade gradske kuće u Užicu komorino vlasništvo, drugo na adresu Okružnog saveza zemljoradničkih zadruga, koje decenijama koristi te kancelarije.
– Molili smo ih da nam privremeno, samo na godinu dana dok se ne snađemo, ustupe jednu kancelariju na korišćenje. Zauzvrat, ponudili smo saradnju zadružnom savezu u oblasti poljoprivrede i izrazili spremnost da obavljamo deo njihovih administrativnih poslova, a zaposlili bismo i jednog agronoma pripravnika. Naišli smo na ćutanje, mada su te tri kancelarije uglavnom neiskorišćene. Svi u gradu znaju da u jednu kancelariju, koja je namenjena predsedniku zadružnog saveza Draganu Stefanoviću iz Arilja, predsednik vrlo retko svraća, obično kad zaseda upravni odbor tog saveza, takoreći kvartalno. Druga, na kojoj piše „Upravni odbor”, stalno je zaključana i prazna, a u trećoj, takođe neiskorišćenoj za zadružne poslove, uglavnom sedi vozač predsednika komore. U zadružnom savezu se inače i dalje za sve sada pita Vidosav Glavinić, raniji predsednik saveza, koji je već dve godine u penziji – veli Bajić.
Govoreći o zamahu organske poljoprivrede u ovom regionu, on napominje da su tu proizvodnju za kratko vreme razvili u 60 ovdašnjih seoskih domaćinstava.
– U svakoj opštini regiona imamo po nekoliko proizvođača organske hrane, pre svega biljne (heljda, spelta, malina, aronija), dok je u stočarstvu u programu razvoj kozarstva i ovčarstva. Sarađujemo sa svim poljoprivrednim institucijama, pa tako želimo da sarađujemo i sa zadružnim savezom. Smatramo da je prirodno da od njih zatražimo prostor, a ne da se potucamo kojekuda – dodaje profesor.
Ali ne gleda ovako na ovaj problem Vidosav Glavinić, decenijama prvo ime užičkog zadružnog saveza, sada član njegovog upravnog odbora. Po njemu, sve tri zadružne kancelarije iskorišćene su, imaju svoju namenu, a, kako narod kaže, „što treba u kuću, u crkvu se ne daje”.
– Zadružni savez je od komore dobio ove kancelarije na trajno korišćenje bez ikakve naknade, na ime toga što je sadašnjem Zavodu za poljoprivredu 1962. godine ustupio deo zgrade. Imamo potrebe za tim kancelarijama, jer razvijamo program tradicionalne zdrave hrane „In natura”, a dalje poslove planiraćemo kad bude donet Zakon o zadrugama i strategija zadrugarstva. U jednoj kancelariji sedi predsednik saveza, u drugoj upravni odbor radi na programu „In natura” i drugim poslovima, a treća je trenutno data komori da se njome služi. Nameravamo da jednu ustupimo nekom ko će obavljati tehničke i administrativne poslove za savez. Centar za organsku poljoprivredu sada hoće ovde da se ugura bez ikakve pravne osnove i privredne logike. Nisu nam dostavili program kako će se organizovati i raditi, niti nam pokazali gde su sertfikovali organsku proizvodnju, da bismo mi bili uvereni da su na dobrom putu. Uostalom, zadružni savez sa razvijenim programom izvorne hrane ovog kraja „In natura” nema potrebe da u ovo vreme priča priču o organskoj hrani – kategoričan je Vidosav Glavinić.
Branko Pejović
objavljeno: 30.10.2013
