Izvor: Politika, 13.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadovoljno trljaju ruke
Najpopularnije su studije menadžmenta za koje treba izdvojiti od 750 do 3.000 evra
TEMA DANA
Na privatnim visokoškolskim ustanovama, godinu studija akademci plaćaju od 750 do 5.000 evra. Prema podacima Ministarstva prosvete i sporta dozvolu za rad poseduje šest privatnih univerziteta, isto toliko fakulteta i 27 viših škola.
I dok nadležni ističu da ne mogu da utiču na cenu studija na državnim, a kamoli na privatnim visokoškolskim ustanovama, privatnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zadovoljno trljaju ruke. Što su više školarine na državnim fakultetima, kako kažu, to će više studenata razmišljati o upisu na privatne.
Profesor dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, kaže da su njihove školarine popularne i iznose oko 1.200 evra. Za taj novac, prema njegovim rečima, studenti dobijaju idealne uslove za rad i knjige.
– Naši studenti imaju veoma kvalitetne predavače, a nastava je organizovana u skladu sa Bolonjskim procesom. Za svoj novac studenti će dobiti dobro znanje i priznatu diplomu – ističe profesor dr Stanišić i dodaje da bi država trebalo da izađe u susret akademcima i da im obezbedi povoljnije kredite i stipendije koje bi mogli sami da vraćaju. Na taj način, prema njegovim rečima, studenti koji nemaju materijalnih sredstava ne bi morali da se upisuju na jevtinije fakultete i na one na kojima je ostalo budžetskih mesta.
– Uzimanjem povoljnog kredita budući akademac bi mogao da izabere isključivo fakultet koji ih zanima bez obzira na visinu školarine. Na taj način bismo dobili produktivnije i zadovoljnije kadrove– smatra naš sagovornik.
Ove godine vrata je otvorila i Viša škola za projektni menadžment na kojoj školarina iznosi 750 evra godišnje. Profesor dr Petar Jovanović, osnivač ove ustanove i profesor na Fakultetu organizacionih nauka, smatra da je u toku komercijalizacija obrazovanja. Prema njegovim rečima ništa ne može da opravda školarine od nekoliko hiljada evra.
– Državni fakulteti su prinuđeni da podignu cene studija, jer država nema novac ni za finansiranje najosnovnijih troškova. Moraju da obezbede profesorske plate i pristojne uslove za rad. Nasuprot tome, cene studija pojedinih privatnih fakulteta su nerealno visoke – smatra naš sagovornik i dodaje da je, ipak, studiranje na pojedinim državnim školama u raskoraku sa ekonomskom snagom građana.
Ovakva situacija bi, ističe naš sagovornik, mogla da navede buduće studente da počnu ozbiljnije da razmišljaju o upisu na privatne škole.
– U svemu ovome najviše ispaštaju deca, jer znam da je mnogim privatnicima na prvom mestu zarada, a tek potom kvalitet obrazovanja. Pojedini osnivači privatnih škola nemaju ni profesorsko zvanje, a nadam se da će posle akreditacije biti jasno koje ustanove mogu da se pohvale kvalitetom – ističe profesor Jovanović.
Za razliku od našeg sagovornika, mnoge njegove kolege visinu školarina pokušavaju da opravdaju velikim troškovima. Jedna godina studija na Akademiji za diplomatiju i bezbednost, košta čak 4.660 evra, ali na ovoj ustanovi kažu da su ovu sumu uključeni udžbenici, potvrde, prijave ispita, putovanja, korišćenje interneta...
Mladi ljudi, skloni umetnosti, koji bi želeli da se upišu na privatne fakultete moraju da imaju dubok džep. Na Akademiji umetnosti "Braća Karić" studije slikarstva, glume i fotografije koštaju oko 3.500 evra, dok studije filmske režije staju 4.000 evra.
Predstavnici ovog univerziteta kažu da su troškovi ovih studija veliki i ističu da je za školovanje na sličnim ustanovama u inostranstvu potrebno znatno više novca.
I na Megatrend univerzitetu primenjenih umetnosti, najmasovnijoj i jednoj od najjevtinijih privatnih škola, najviše koštaju studije na Fakultetu za umetnost i dizajn – 2.500 evra. Na ostalim fakultetima i višim školama ovog Univerziteta na kojem studira oko 17.000 akademaca, školarine se kreću oko 1.000 evra. Ipak, u cenu nisu uračunate knjige koje koštaju u proseku oko 1.000 dinara, što predstavlja dodatni trošak za studente.
Među akademskom populacijom, u poslednjih nekoliko godina, popularne su i studije menadžmenta koje koštaju od 750 evra, koliko staje godina studija na Megatrend fakultetu za menadžment u Valjevu do 3.000 evra koliko koštaju iste studije na Univerzitetu BK. Za izučavanje informacionih tehnologija studenti moraju izdvojiti od 1.000 do 3.000 evra.
-----------------------------------------------------------
Indeks na kredit
Pojedine banke odobravale su letos, u vreme upisa na fakultete, kredite za plaćanje školarine. Sume su uglavnom pratile cenu studija, i kretale su se od 100.000 dinara do 5.000 evra. Depozit je kod većine bio 20 odsto od iznosa kredita. Akademci i njihovi roditelji mogli su da biraju da li će pozajmicu vratiti u roku od 12, 18 ili 36 meseci. Kamatna stopa zavisi od roka otplate, ali i od toga da li je onaj ko uzima kredit klijent banke ili nije. Efektivna kamatna stopa kreće se od osam do čak 17 odsto. Neke banke imaju sklopljene ugovore o poslovnoj saradnji sa pojedinim fakultetima, pa je pozajmicu moguće dobiti po jednostavnijoj proceduri.
Bankari navode da je cilj ovih kredita da olakšaju troškove studija i da obrazovanje učine dostupnijim onima koji ga sami plaćaju.
Jelena KisinAnkica Marinković
[objavljeno: 13.11.2006.]
.jpg)
