Izvor: Glas javnosti, 18.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrujao vodenični točak
LOZNICA - Društvu od četiri-pet vodenica, koliko ih postoji u lozničkom kraju, ovih dana se pridružila još jedna, od vremena umivena i od zaborava otrgnuta. U runjanskom ataru, sleve strane valjevskog puta, kraj Žeravije, na pedesetak metara od skretanja za Tršić, zabelela se potočara stara više od 80 godina.
Srboljupka Stanojević-Vučić, Klupčanka koja je pre više od 30 godina otišla u „beli svet“, rešila je da udahne novi život vodenici koja godinama ne radi, a koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je 1928. godine kupio njen deda i u kojoj je zarađivao za mnogobrojnu porodicu.
- Živim na relaciji Portugalija-Rusija-Srbija, a život me pre više od tri decenije odveo iz rodnih Klubaca. Sa obnovom sam počela iz poštovanja prema dedi i porodičnoj mlinarskoj tradiciji - kaže Srboljupka, koja je protekle nedelje, na Svete trojice, pozvala prijatelje, komšije i rodbinu da uveličaju osveštavanje obnovljene vodenice.
Vlasnica je insistirala i unutrašnjost sobe za mlinara je ista kao i pre više decenija. Struje nema i, kako reče vlasnica, neće je ni biti, zato što u vodenici postoje stare petrolejske lampe koje su i danas upotrebljive. Elektrike nema, a vodenični kamen pokreće voda iz Žeravije. Jedino su mlinovi modernizovani, jer je stari kamen odavno neupotrebljiv, a da bi sve radilo kako treba i da bi brašno bilo čisto, neophodan je bio novi, koji je i ekonomičniji u potrošnji vode.
STO KILOGRAMA KUKURUZA NA SAT
Glavni projektant i nadzornik radova na vodenici Miroslav Tomić objašnjava da ovakvih objekata nema mnogo u kraju i da je sve rađeno po najvišim standardima.
- Svi delovi koji su u dodiru sa vodom su urađeni od nerđajućeg materijala čiji je rok trajanja 550 godina. Kapacitet vodenice je od 30 do 100 kilograma kukuruza na sat, u zavisnosti od količine vode u brani, a 50 do 150 kilograma pšenice. Kamen za mlevenje ima pedesetogodišnji rok upotrebe. Oba su stigla iz Trstenika i pogodnost je što mogu da rade paralelno, u isto vreme. NJihov kvalitet je u tome što su nekrzajući i ne krune se u brašno. Takav im je sastav da se u toku rada uklizavaju, što omogućava da brašno bude ekološko, bez opiljaka kamena ili peska - objašnjava Tomić.
- Rekonstrukcija vodenice me koštala oko 30.000 evra. Očišćen je kanal i podignuta je nova betonska brana, takozvana ustava za vodu. Dokupila sam još zemlje u blizini i planiram da ovde stvorim ekološki kutak u kojem će se proizvoditi zdrava hrana. Želim da stvorim mesto na kojem će se ljudi okupljati. Organizovaćemo kulturne susrete i razne manifestacije, a moja životna želja je da sastavim tri sveta u kojima živim i spojim Lisabon, Moskvu i Loznicu, odnosno moje Klupce. Već naredne godine ću dovesti prijatelje iz ovih gradova da upoznaju moj rodni kraj i lepote Vukovog zavičaja - objašnjava Srboljupka, dodajući da planira da zaposli i radnike u vodenici.
Prema njenim rečima, u pripremi je projekat za uređenje prostora oko vodenice na kojem će biti stvoreni novi sadržaji, ali, pre svega, čuvajući zelenilo i prirodu. Srboljupka poziva mlade bračne parove da svrate do vodenice, a ako izraze želju da u njoj provedu neko vreme, ona će im obezbediti besplatan sedmodnevni boravak.
