Izvor: Politika, 11.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabranjeno selo nadomak Bujanovca
Da li ste pitali nekog da dođete, rekli su nam Albanci kada smo,u pratnji policije,ušli u Veliki Trnovac, mesto koje važi za glavni distributivni centar droge na Balkanu
Veliki Trnovac –Policija sme da uđe u Veliki Trnovac, čak tamo postoji i odeljenje policijske stanice s dvadesetak policajacakojisuzaduženiza održavanje mira u ovom mestu, kaže za „Politiku” Dragan Veličković, komandir policijske stanice u Bujanovcu.
–Naši ljudi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tamo svakodnevno obavljaju redovne zadatke i može se reći da je bezbednosna situacija tamo identična s drugim sredinama iste veličine. S druge strane, nisu nam poznate informacije da u Velikom Trnovcu postoje magacini droge ili laboratorije za proizvodnju narkotika. Svaku informaciju o tome smo proverili i nikada nismo ništa slično našli. Do sada je obavljeno otprilike 200 pretresa kuća – kaže Veličković za naš list.
On na taj način demantuje podatke po kojima srpska policija ne sme da uđe u Veliki Trnovac, mesto pored Bujanovca, koje važi za glavni distributivni centar narkoticikaza Balkan. Da bi potkrepio tvrdnju da policija nesmetano ulazi u Veliki Trnovac, Veličković je,zajedno s našom ekipom,u ovo mesto poslao u patrolu dvojicu policajaca. Istovremeno, oni su bili zaduženi za našu bezbednost. Nisu baš bili oduševljeni što moraju da krenu s nama u Trnovac, a jedan od njih je prokomantarisao da ne bi bilo „dobro” da, zajedno s njima, stanemo i fotografišemo spomenik Ridvanu Ćazimiju, poznatijem kao Kapetan Leši, koji je bio jedan od komandanata formacije nazvane Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca, a koji je ubijen 2001. godine.
U „zabranjeno” selo ušli smo,dakle,pod policijskom pratnjom. Na ulicama ovog mesta,koje po poslednjem popisu ima 8.893 stanovnika (među kojima nema nijednog Srbina), podsetilo nas je na slike iz američkih filmova u kojima se prikazuje neka zatvorna sredina, takozvani crnački geto. Ljudi, uglavnom sede u grupama ispred kuća koje su opasane velikim betonskim zidovima, iza kojih se naziru samo krovovi. Saobraćaj u glavnoj ulici je frekventan, a često se mogu videti „mercedesi” i „golfovi” sa zatamnjenim staklima. Ulazak naše ekipe u pratnji policije izazvao je pažnju u selu. Svi su znatiželjno gledali šta se to dešava, a pojedini su, čim sun nas videli, krenuli pešice ka centru sela. Mi smo poslušali policijsku patrolu, pa smo spomenik Kapetanu Lešiju, iznad čijeg obeležja i velike fotografije stoji albanska zastava, slikali iz automobila u pokretu.
U centru sela postojinekoliko kafića i kafana. Iz kafića, u kojima sede uglavnom mlađi ljudi, odjekuje muzika sa Em-Ti-Vija, dok se iz kafana čuje glasna albanska muzika. Kada smo stali u centar sela, nije prošlo ni dva minuta dok na nas nije počela da viče ekipa ljudi koja je sedela u jednoj od kafana, preko puta džamije.
„Šta fotografišete, ko vam je dao odobrenje, da li ste pitali nekog da dođete”, bilo je prvo što nam je doviknuo Albanac koji, po proceni, ima oko 35 godina.
Prišli smo mu i objasnili da smo novinari iz Beograda. To je čitavu ekipu ljudi oko njega, kako se čini, dodatno razbesnelo.
„Pišete o nama svašta, a došli ste ovde bez pitanja da fotografišete. Ko vam je dao dozvolu za to. Ušli ste u pratnji policije, a niste ni pitali da dođete do džamije”, rekao je.
Patrola policije koja je krenula s nama bila je tada udaljena pedesetak metara od nas. Procenili smo da bi bezbednije bilo da smirimo situaciju, pa smo im objasnili da nismo došli da provociramo i vređamo, već da radimo svoj posao. Posle nekoliko minuta napetog razgovora, tokom kojeg smo mi smirivali, a oni ponavljali da nam „tu nije mesto”, pristali suna kratki razgovor.
„Pitajte šta vas interesuje”, rekao je nadmeno predvodnik te grupe ljudi koji nije želeo da se predstavi.
Rekao je da se loše živi i da nema šta drugo da kaže. Nije hteo ništa da kaže o terorističkom napadu od pre nekoliko dana na putu Bujanovac–Gnjilane u kojem su povređena dva pripadnika Žandarmerije.
Na pitanje o Trnovcu kao glavnom centru za narkotike, rekao je samo: „Gluposti”.
Niko od ostalih meštana nije želeo da priča s nama, pa smo ubrzo napustili selo.
Priča o Velikom Trnovcu, kao glavnom punktu za narkotike na Balkanu,potiče iz izveštaja koji već dugo spominje Interpol. Prema tim podacima, u Velikom Trnovcu je u svakom trenutku najmanje tri tone heroina spremno za isporuku.
O Trnovcu informacije imaju i u italijanskom Centru za borbu protiv mafije (DIA). Oni su u nedavnom izveštaju izneli podatak da se skoro 70 odsto droge namenjene zapadnoevropskom tržištu švercuje preko Preševa i Velikog Trnovca.
Prema tom izveštaju, krijumčarenje je glavna delatnost za oko pet hiljada Albanaca iz tog dela Srbije, a celokupan šverc droge kontrolišu porodice Osmani, Halifi i Bunjaku.
Italijani su u istom izveštaju napisali da,iako se zna da je to područje puno kriminala, niko im ne može stati na kraj. Evropske policije nemaju pravo da deluju na području Srbije, a službe Srbije ne mogu adekvatno da intervenišu.
Neke procene kažu da te tri tone skladištenog heroina danonoćno čuvaju straže do zuba naoružanih Albanaca, ali pouzdanih potvrda zapravo i nema. Dok smo prolazili Trnovcem, nismo videli nikog ko nosi oružje. Jedan inspektor policije upućen u situaciju na jugu centralne Srbije objašnjava da su policijske akcije u Velikom Trnovcu teško izvodljive jer je celo selo uključeno u i te kako unosan narko-biznis. Skoro svi meštani su povezani bliskim rodbinskim vezama, pa je među njih nemoguće ubaciti agenta ili doušnika, a seoske straže su tako dobro organizovane i postavljene da niko neprimećen ne može da se približi Trnovcu. To pokazuju česte zaplena heroina kod ljudi iz Velikog Trnovca koji nisu uhapšeni u ovom selu, već na naplatnim rampama kod Niša i Beograda.
Veliki Trnovac ima odličan geografski položaj i nalazi se u neposrednoj blizini granica s Bugarskom, Makedonijom, Kosovom i Albanijom. Zbog toga se, navodno, u njega sliva veliki deo heroina iz Pakistana, Avganistana, Irana i Turske. Tu se, prema tim podacima, skladišti i prepakuje, a zatim krijumčari dalje. Procene ukazuju da se iz Trnovca godišnje distribuira između 50 i 60 tona heroina, a dva glavna krijumčarska koridora su preko Albanije i Crne Gore ka Italiji i preko Srbije ka zapadnoevropskim zemljama.
Svima, koji se bave, po raznim „osnovama”, narko-tržištem, situacija postaje jasnija kada znaju da su Veliki Trnovac i Bujanovac u neposrednoj blizini graničnihprelazakoji našu zemlju povezuju sa jugom Evrope, Azijom i Bliskim istokom gde se ukrštaju narko-magistrale koje vode prema Velikom Trnovcu.
Dušan Telesković
[objavljeno: 12/07/2009]
