Izvor: Politika, 12.Apr.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zabrana prilaska slaba mera protiv nasilnika
Kada se žena obrati policiji najčešće dobije odgovor „podnesite tužbu protiv nasilnika”, kaže Vesna Stanojević
Svake godine više od 500 siledžija dobije meru zabrane približavanja žrtvi porodičnog nasilja, pri čemu sudovi često određuju i zabranu daljeg uznemiravanja i zabranu pristupa njegovom mestu stanovanja ili rada. Međutim, iza kulisa ove sudske statistike stoji realnost u kojoj nasilnici krše ovu zabranu i nastavljaju da maltretiraju svoje žrtve – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da ih sačekuju s posla, prate do kuće, prete batinama i fizički se obračunavaju s njima, jer su ih „izvrgli javnom ruglu”. O masovnom ignorisanju ove sudske odluke dovoljno govori podatak da je u poslednjih par godina nekoliko žena stradalo od ruke nasilnika kojima je bila izrečena sudska mera zabrane prilaska.
Koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević ističe da krivični zakon propisuje da će se „onaj ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom”, ali u zakonu ne piše ko je nadležan za sprovođenje ove mere. Posledica ove „rupe u zakonu” jeste činjenica da nasilnici nastavljaju da maltretiraju žrtve.
– Kada se žena obrati policiji najčešće dobije odgovor „podnesite tužbu protiv nasilnika”. Pošto ne umeju da pronađu izlaz iz ovog začaranog kruga nasilja, neke žene se obraćaju nama za pomoć i mi ih smeštamo u Sigurnu žensku kuću, tako da svakoga dana po jedna žena sa svojim detetom postane stanarka naše kuće – zbog toga što nasilnik krši zabranu prilaska ili zbog bega iz akutne situacije nasilja. Imam utisak da naša država donosi zakone zato što to „tako treba”, a ne da bi ih sprovela – kaže Vesna Stanojević i ističe da je broj nasilnika koji je iseljen iz stana „na nivou statističke greške”.
Ona objašnjava da su zakoni koji bi trebali da štite žrtvu nasilja u porodici puni „operativnih” nedorečenosti. Osim što je nejasno ko je nadležan za sprovođenje mere zabrane prilaska žrtvi, u praksi se često dešava da nasilnik izbaci ženu iz stana, pa ona biva prinuđena da od suda potražuje dečju zdravstvenu knjižicu i školske udžbenike – jer po zakonu ona može da uzme samo svoja lična dokumenta.
Gordana Vuković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, ističe da ukoliko nasilnik prekrši meru zabrane prilaska žrtvi, ona treba o tome da obavesti policiju i da podnese prijavu zbog kršenja sudske zabrane.
– Ako nasilnik prekrši sudsku odluku o zabrani prilaska, podnosi se krivična prijava i pokreće se novi krivični postupak, a nasilnik može biti osuđen do tri godine zatvora – objašnjava Gordana Vuković.
Vesna Stanojević kaže da poseban problem imaju žene po izlasku iz Sigurne kuće, kada sa siledžijom moraju da dele životni prostor, a i dalje nemaju konačnu sudsku odluku o podeli imovine. U toj situaciji zlostavljanje postaje svakodnevna pojava.
Ona ističe da je nejasno zbog čega se sudski postupak obustavlja ako žrtva odustane od krivičnog gonjenja nasilnika, ako je nasilje u porodici kvalifikovano kao krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Ona objašnjava da žene imaju veliki strah od nasilnika i da članovi njegove porodice često ne prezaju od toga da ih stalno zastrašuju, pa ne treba da čudi njihova odluka da „iznenada” odustanu od sudskog postupka.
– Začuđujuće je da se obustavlja sudski postupak ako žena od njega odustane. To bi isto bilo kada bi se odustalo od krivičnog gonjenja vozača koji je pregazio i usmrtio pešaka – ocenjuje Vesna Stanojević.
Katarina Đorđević
objavljeno: 13.04.2012.
