Izvor: Politika, 23.Jul.2009, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeno zvezdano nebo
„Svetlosno zagađenje” uslovilo da žitelji metropola ne znaju kako izgleda nebeski svod
Astronome uvek vučemo za rukav i zapitkujemo nešto kada se Sunce „pomrači”, ili kada stigne vest o otkriću nečeg novog na zvezdanom nebu. Sem tih posebnih slučajeva kada odgovaraju na pitanja znatiželjnika, svetski astronomi, pa i naši naravno, imaju još jedan povod za priču – 2009. je proglašena Međunarodnom godinom astronomije.
Nikola Božić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nacionalni koordinator za obeležavanje međunarodne godine astronomije u Srbiji, kaže da su pripreme za obeležavanje ove na neki način „Galilejeve godine” – počele još pre dve godine u Srbiji. Ideju koju je prihvatilo 150 zemalja u svetu predložili su Italijani, jer je Galileo Galilej nebo gledao iz Pize. Ministarstvo za nauku je podržalo predlog i izdalo i posebnu brošuru o „astronomiji u malom”.
– Povod jesu četiri veka od kada je Galileo Galilej izumeo svoj teleskop i iskoristio ga da posmatra Jupiter, Mesec i Sunce, ali ideja je da se ove godine promovišu dostignuća astronomije, da se pokaže šta je to najaktuelnije u ovoj nauci, da se približi svima od predškolaca do studenata, i običnim znatiželjnicima koji uvek pročitaju nešto novo u ovoj oblasti – ističe Božić.
Astronomija je interesantna, bez obzira da li se čovek njome bavi profesionalno ili ne, jer svi pročitaju vest o otkriću nove intersolarne planete, napominje naš sagovornik.
Do ljubitelja neba, zvezda i drugih pojava u galaksiji najlakše je doći posredstvom Interneta, na sajtu astronomija.co.rs. Galilejeva godina i četiri veka obeležavanja njegovih velikih dostignuća sa skromnom opremom – poslužiće i za predstavljanje žena koje se bave astronomijom, jer bar kod nas one za nijansu pretežu u bavljenju tim poslom u odnosu na muškarce.
Da se umetnost i astronomija odlično slažu – potvrđuju i najave o održavanju izložbi, od kojih će jedna biti ostvarena u saradnji sa francuskim kulturnim centrom da bi se na Kalemegdanu našle fotografije autora koji dočaravaju „Nebo viđeno očima Zemlje”.
– Vrlo je zanimljiv i projekat „Svest o tamnom nebu”, koji je posvećen svetlosnom zagađenju, problemu vrlo prisutnom u svetu. Unesko i Evropska unija odlučili su da na to obrate pažnju, jer je primećeno da mnogi odrastaju a da nikada u svom gradu zbog osvetljenja nisu videli zvezdano nebo. Nije cilj da se živi u mraku već u adekvatno osvetljenom prostoru. Da ulična svetiljka osvetli samo ono što treba, trotoar recimo, a ne da šljašti bez potrebe ili „bije pravo” nekome u prozor – navodi primere Nikola Božić.
I Beograd je blizu toga da iz njega uskoro neće moći da se posmatra zvezdano nebo. Doduše, strane turističke agencije su se organizovale, pa vode zainteresovane u svetu da gledaju Mlečni put i zvezdano nebo.
„Astronomska baština” je projekat kojim je Unesko hteo da se u 150 zemalja, koje obeležavaju Međunarodnu godinu astronomije, promovišu dostignuća u nauci kroz identifikovanje građevina i lokaliteta koji su na neki način povezani sa posmatranjem neba.
– Predložili smo da Opservatorija na Zvezdari, osnovana 1887. godine, po kojoj je brdo i dobilo i ime, kao i ona na Kalemegdanu – uđu na spisak Uneska – pominje Božić.
Rad sa decom je bitan, dodaje naš sagovornik, pa će se voditi računa o radionicama u kojima će klinci moći da pitaju sve što ih zanima. Izaći će astronomi i na trgove gradova, svojim pričama intrigirati one koji žele da čuju nešto novo. Mada svi listom, i stari i mladi na svim tribinama i promotivnim susretima uvek prvo pitaju: ima li života u svemiru, nalik na naš?
Rajna Popović
-----------------------------------------------------------
Vraćanje astronomije u škole
Jedan od dokaza da smo astronomiji pridali veći značaj, dodaje Nikola Božić, biće i vraćanje časa astronomije u srednje škole. Ona je „provučena” u časovima fizike devedesetih godina prošlog veka, zbog ravnoteže prirodnih i društvenih predmeta, pa bi najavljena reforma srednjeg obrazovanja bila prilika da se nešto promeni u tome.
– Veliki iskorak astronomije a i ulazak u škole kod nas bila bi nabavka malih teleskopa, koji se zahvaljujući ovog Galilejevoj godini serijski proizvode u svetu i njihova cena je pet-šest puta niža od regularne cene ovih instrumenata. S obzirom na to da niko skoro nije ništa slično nabavljao za škole, ovo bi bila sjajna prilika da svih 1.800 škola u Srbiji nabavi ovaj uređaj, ali za to bi trebalo naći finansijera – napominje Božić.
[objavljeno: 24/07/2009]
.jpg)
