Izvor: Politika, 19.Okt.2015, 10:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljena tragedija Selevca
Pre 100 godina, 21. oktobra 1915, nemački vojnici su u ovom šumadijskom mestu streljali 89 nedužnih civila
„Borbe u Srbiji imaju karakter najdivljijih borbi naroda u kojima učestvuju i starci i žene i deca”, izvestio je nemački list ,,Frankfurter cajtung” pre tačno sto godina, 23. oktobra 1915. godine, a kao primer je pomenut Selevac, tamošnjem čitaocu svakako nepoznata šumadijska varoš kod Smederevske Palanke.
Štura informacija je kao i tolike druge >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imala da podstakne nemački ratoborni duh, a Srbiju i Srbe predstavi kao nekakvu teritoriju naseljenu divljim plemenom. Uz to je ova vest izvanredan primer manipulisanja javnim mišljenjem i skrivanja činjenica o stvarnim ratnim zbivanjima, pošto je nemačka vojska u Selevcu 8/21. oktobra 1915. počinila nezapamćen ratni zločin, u kome je streljano 89 nedužnih civila.
Od ove tragedije proteklo je sto godina, ali se o njoj i dalje zna malo, uz ostalo i zato što joj ni domaća istoriografija nije posvetila dužnu pažnju.
Utoliko su dragocenija saznanja do kojih je došao dr Zoran Vacić, predsednik Sekcije za istoriju Srpskog lekarskog društva, koji ne posustaje u istraživanju sanitetskih aspekata Velikog rata.
Istražujući epidemiju tifusa u ondašnjem Jaseničkom srezu Smederevskog okruga, kaže nam dr Vacić, konsultovao je i izuzetnu knjigu Dragutina Paunića ,,Kad su vojske prolazile – ratni dnevnici”, objavljenu 1988. godine. U ovoj knjizi je objavljeno i svedočenje Jevrosime Ignjatović o tragediji u Selevcu, zabeleženo zahvaljujući njenom rođaku Radisavu Jakšiću. Tako su sačuvani od zaborava detalji koji govore o tragediji 21. oktobra 1915. kada je u masovnoj egzekuciji nedužnih streljano 89 ljudi, dece, žena i staraca.
Najmlađa žrtva, devojčica Milosava Savić, imala je 10 godina, a najstarija žrtva bio je Živan Vlastić koji je imao 88 godina, kaže dr Vacić.
Srpska vojska je tog dana bila u povlačenju, ali se u blatu zaglibi jedan top, pod brdom u blizini selevačke porodične zadruge Jakšića. Prema opisu iz Paunićeve knjige, seljaci iz okolnih kuća – starci koji nisu mogli na front, žene i deca – pohitali su u pomoć srpskim vojnicima, da izvuku top iz dubokog blata.
Nadirali su, međutim, nemački vojnici, pripucali su a srpski vojnici su odgovorili na paljbu, ali su morali da se povuku. Seljani su se tada razbežali svojim kućama, ali u njima nisu našli spas. Nemci su ih izvukli napolje i u grupama stavljali pred streljački vod. Jevrosima je jedina preživela krvavu odmazdu.
Pred puščanim cevima našla se i cela porodica Jevrosime Ignjatović. Svi su stajali, izuzev njene nepokretne babe koja je sedela vezana na stolici i tako izneta iz kuće. Jevrosima je stajala iza babe, a dok su trajale pripreme za egzekuciju, unuka je čula babine reči: ,,Kad pripucaju, ti padaj odma’, a mene trgni na sebe”.
Tako je i bilo – smrtonosni plotun je odjeknuo, Jevrosima je povukla stolicu s mrtvom babom, pala pod nju i preživela masakr.
Tog tragičnog dana koji je Selevac zavio u crno, stradale su čitave porodice. Naš sagovornik, dr Vacić, koji je imena svih streljanih identifikovao u Matičnoj knjizi umrlih selevačkog Hrama Silaska Sv. Duha, navodi kao primer porodicu Nikole Petrovića. Streljani su Nikola (54), njegova žena Milena (53), sin Dragoljub (16), kćeri Jerosima (18) i Jelena (21) i snaja Kosara (30). Sličnu sudbinu je doživela i porodica srpskog vojnika Spasoja Savića. Streljani su njegova žena Jovana, sin Živojin (16) i kćeri Milosava (10) i Milojka (18).
Matične knjige, svedočanstvo ove tragedije, čuvaju se u Istorijskom arhivu „Veroslava Veljašević” u Smederevskoj Palanci.
Doktor Vacić navodi da je zabelešku o ovom zločinu ostavio nemački general Galvic u svojim memoarima: ,,25. divizija imala je da izdrži dugotrajne ulične borbe i borbe oko kuća, u kojima su učestvovale naročito žene. Bio je to pravi gerilski rat, nije se moglo proći bez ubijanja.”
Koliko laži da bi se prikrio zločin, konstatuje naš sagovornik. Sve da je uličnih borbi i bilo, čime bi se to protiv Nemaca borili selevački starci i deca – vrljikama i motikama, bundevama i kamenjem? Koja bi majka povela u ulične borbe svoju maloletnu decu? Zar je vezana za stolicu, nepokretna baba preživele Jevrosime Ignjatović bila bombaš-samoubica”, pita se dr Vacić.
Naš sagovornik naglašava da je posle ubijanja civila u Mačvi 1914. godine, pokolj u Selevcu bio najmasovniji ratni zločin, izuzimajući teror bugarskih vojnika u njihovoj okupacionoj zoni u Srbiji tokom Prvog rata.
Od 89 streljanih u Selevcu, njih 17 bilo je mlađe od 18 godina, a 39 nevinih žrtava bilo je starije od 60 godina.
----------------------------------
Statistika stradanja
Selevac danas pripada opštini Smederevska Palanka. Pre izbijanja Prvog svetskog rata, prema popisu stanovništva iz 1910. varoš je imala 7.413 stanovnika. U toku rata, od avgusta 1914. do decembar 1918. umrlo je ili poginulo 1.011 civila. Ovim brojem nisu obuhvaćeni vojnici koji su izgubili živote na frontu, ili su umrli od bolesti ili posledica ranjavanja u raznim vojnim bolnicama u Srbiji, Francuskoj, Africi ili Grčkoj, ili su ostavili svoje kosti u logorima širom Austrougarske i Nemačke carevine.
Od 1.011 umrlih i poginulih, 455 Selevčana izgubilo je život zbog direktnih ili indirektnih posledica rata. Streljano je 90 osoba, a ratne epidemije – sva tri tifusa, velike boginje, španski grip i srdobolja – odnele su 352 života. Kosa gladi usmrtila je 10 Selevčana. Troje ljudi je umrlo je prilikom nadiranja nemačkih trupa 8/21. oktobra 1915. godine. Dečak Dragoljub Šiljić koji je imao 12 godina poginuo je od šrapnela, a dvoje je umrlo od straha – Jovan Obradović imao je 12 godina, a Živana Cerač 68 godina.
Prema popisu iz 2011. godine Selevac je imao 3.406 stanovnika.
