Izvor: Politika, 23.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljena postojbina Ivana Kosančića
Do Ivan Kule i drugih mesta podno Radana teško se stiže, a nema ni škole, telefona, TV signala...
Saborište kod Zagrađa – Golub Avramović iz Zagrađa i Božidar – Beli Stojanović iz Svinjišta voze nas „stojadinom" u rodni kraj. „Vi ste prvi novinar koji je ikada prošao ovuda i stigao u postojbinu Ivana Kosančića", kažu naši domaćini. Arheolog prokupačkog muzeja Julka Kuzmanović-Cvetković, koja putuje sa nama, tvrdi da od Feliksa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kanica, austrijskog putopisca s kraja 19. veka, i Milana Đ. Milićevića, početkom 20, niko ništa nije napisao o selima ispod Đačke planine: Đakama, Ivan Kuli, Zagrađu, Svinjištu...
Sa magistralnog puta za Prištinu kod sela Rače skrećemo na jug, pa uz živopisne krajolike, uz Veliku Kosanicu, vozimo se uzanim oronulim putem. Na mnogo mesta moramo da zastanemo, pa i da se vratimo unazad, da se mimoiđemo sa drugim vozilima. Posle petnaestak kilometara stižemo u Dobri Do. Ovo, nekad opštinsko mesto, imalo je i osmogodišnju školu i ambulantu, stanicu policije...Sad je skoro sve zamrlo.
Odavde, makadamski drumpenje se odmah na brda ivodi nas u Zagrađe. Selo je, kazuje naš arheolog, dobilo ime po tome što se nalazilo za gradom. Grad Ivana Kosančića, odnosno ostaci njegove kule, na brdu koje podseća na ogroman stog sena, još štrče u nebo. Ispod njega je, po brežuljcima, selo sa istim imenom – Ivan Kula, tamo dalje su Đake, Svinjište...Dole, pored puta, malo je selo Vuča. Legenda kazuje da su iz dvorca Ivanovog Turci ugrabili njegovu sestru Janu i vukli je sve do ovoga mesta. Ovde je ona izdahnula, pa je tu i crkvište.
Iznad Zagrađa, na jednom ćuviku, zatičemo okupljene mlade i stare iz okolnih sela. Čekaju Avramovića i Stojanovića na dogovor za obnovu crkve. Prvi je jedan od važnih ljudi u preduzeću za puteve, koje ovih dana pravi put prema Đavoljoj varoši. A drugi je poznati niški poslovan čovek, nekadašnji tehnički direktor Sićevačke vinarske zadruge. Seljaci odmah navališe da kritikuju, prvo svoje, a posle i vlast. Kako ovi njihovi, ugledni ljudi, ne obezbede da se i ovde uradi dobar put, prete da blokiraju onaj što se gradi. Dobro je, pravdaju se ovi, što su bar nasuli postojeći.
A onda se žalbe prenose dalje. Žao im je, kažu skoro uglas, što generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić, koji je iz ovih krajeva, ne obezbedi da imaju televizijski signal bar za državnu televiziju. „Ja ovde provodim leto jer mi prija priroda, ali padam u depresiju kad ne mogu da vidim ni Prvi ni Drugi program RTS-a", kaže jedna mlada žena. „Zapišite: ja sam Mileva Filipović, rodom od Tijanića iz Đaka. Aleksandar mi je blizak rod. Obećao je da će da nam reši problem, ali, eto – sve ostade na obećanjima. Ljudi su ovde svi odgovorni: nema onog ko ne plaća TV pretplatu", kaže starija žena.
Mlađi čovek dodaje da su pre bombardovanja ovde mogli da se gledaju programi gotovo svih televizija, a sad ni državne. Mobilna telefonija je nedavno proradila ida nije toga, bili bi ovi ljudi, kažu, potpuno zaboravljeni. Kao da su na kraju sveta. A, ustvari, na izvoru su netaknute prirode i zdrave hrane, za kakvom taj svet vapi već odavno.Pohvališe se da je ovde i Dragana Lepović sa četvoro dece, koliko ih nema ni u deset sela okolo. A nema škole, pa deca ponedeljkom idu kod rođaka u Lece, a petkom se vraćaju. Dušan Radulović, predsednik Crkvenog odbora, nedavno je ženio sina i to je bila prva svadba posle više od dve decenije.
Sad rešili da obnove crkvu. Ovde, iznad Saborišta, na bregu, još davno, deca su, čuvajući koze, otkrila neko veliko kamenje. „Onda je", veli starina Miloš Avramović, „moj deda Boško, pošto mu nije išao napredak, otišao ’odži u Krpimej. Ovaj mu je rekao tačno mesto gde se nalazi stara srpska crkva, da otkopa zid i da zapali sveću. Tako je i bilo. Od tada se na Duhove ovde okuplja narod iz svih okolnih sela, pale se sveće, ide oko zapisa na staroj krušci, a krstonoše kroz seoske atare".
Kraj tih zidina svi zapališe sveće. Dogovor o gradnji crkve, uz obilje starih rakija od šljiva i krušaka, bi kratak: ovih dana će početi, jer se priloga nakupilo dovoljno. Stigao je i kamen kao poklon.
Potom, na drugom bregu, osvežismo se ledenom vodom iz bunara pred kućom Goluba Avramovića. Predahnu i on, obiđe kuću, staru, ali lepo obnovljenu. Mi ponovo pogledasmo kulu Ivana Kosančića na bregu, dok se ceo kraj kupao u svetlosti sunca na zalasku gore prema Prepolcu i Kosovu. I ove će ljude, pomislismo, valjda ono sve radosnije grejati sanovim izlascima.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 24/08/2008.]
.jpg)
