Izvor: Press, 03.Jun.2010, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravio Srbe sa Kosova
Tokom prvih desetak godina arhijerejskog služenja episkop Artemije je posećivao mesta i narod na Kosovu i Metohiji i njegova nesumnjiva zasluga sastoji se u obnovi monaštva i manastira na KiM. Ali, od 2005. Artemije je gotovo zapustio eparhiju, piše u optužnici SPC protiv Artemija
Proterivanje sa Kosova Od 2004. nijednom nije služio u Prizrenu, Bogorodici Ljeviškoj, Đakovici i drugim mestima. Mnogo vremena je provodio izvan eparhije, naročito >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u Beogradu i bez znanja patrijarha. Nema podataka o njegovom služenju po golgotskim mestima i obnovljenim hramovima po KiM dok su, s druge strane, revnosno objavljivani izveštaji o njegovim retkim posetama Mitrovici, Lipljanu, kao i brojni tekstovi političko-ideološke sadržine.
Karakteristična je višegodišnja nebriga episkopa Artemija prema Srbima povratnicima koje godinama nije redovno posećivao ni u dovoljnoj meri pomagao iako su u eparhiju dolazila znatna finansijska sredstva za pomoć mnogostradalnom narodu u enklavama. S druge strane, zabranio je episkopu Teodosiju i bratstvu manastira Visoki Dečani da obavljaju bilo kakvu pastirsku i humanitarnu misiju izvan manastira i Metohije. Uveo je do sada neviđenu praksu, pa je naređivao sveštenstvu, ali i svome vikaru i sekretaru da, bez prethodnog obaveznog crkveno-sudskog postupka, u roku od 24 sata odmah napuste KiM, što ni Albanci nisu radili.
Uzimao novac od sveštenika Sveštenstvo je godinama zakidano od strane eparhije prilikom isplate prinadležnosti (prema grubim procenama, oko 12.000 evra je zakinuto po jednom svešteniku, odnosno 47 sveštenika eparhije je zakinuto za više od 500.000 evra). Sveštenici eparhije su 2007. uputili pismo ministru vera sa svojeručnim potpisima i zahtevom da im se pomoć od države uplaćuje direktno, a ne preko eparhije jer do njih ne stižu namenjeni iznosi.
Prema nalazu Komisije Sinoda, protosinđel Simeon (Vilovski) je u ulozi nastojatelja manastira Banjska od 2005. do 2009. od svoje bratije i manastira otuđio oko 43.000 evra koje je Ministarstvo vera uplaćivalo kao pomoć. Prema raspoloživim dokazima, Simeon se u januaru 2003. lažno predstavio kao starešina crkve u Prizrenu, pa je sa Ukalo Erdalom iz Prizrena izdao u zakup lokal crkvene opštine Prizren za 9.000 evra, a taj novac prisvojio.
Igumanija manastira Devič Anastasija je u svojoj izjavi od 29. marta 2010. ukazala na brojne probleme koje je sestrinstvo imalo sa episkopom nakon najvećeg stradanja manastira Devič 2004. Artemije je celokupno sestrinstvo manastira posle 2004. ostavio na milost i nemilost laiku Predragu Subotičkom (koji, inače, nikada nije bio nastanjen na Kosovu) koji je, koristeći kumovski odnos sa protosinđelom Simeonom, vodio građevinske radove u manastiru, mimo igumanije i sestara. Ilustrativan je ponižavajući odnos Artemija u koji je doveo devičko monaštvo kada je igumanija Anastasija izrazila nezadovoljstvo radovima „Rada Neimara" i želju da se izvođač malo više konsultuje sa sestrama manastira. Subotički je pred episkopom drsko zapretio igumaniji da „preko toga neće preći". Episkop Artemije je na sve to otćutao, a sestre su ostavljene na milost i nemilost oholog preduzimača Subotičkog koji nije prezao ni da od tog stradalnog manastira prisvoji 25 tona cementa, koji je kao prilog vernika bio namenjen obnovi svetinje.
Episkop Artemije nije pokazao očinsku i pastirsku ljubav ni na Đurđevdan 2006. kada je od strane jednog Srbina, pripadnika kosovske policije koji je kasnije osuđen, pucano na sveštenika Srđana Stankovića, sekretara Eparhije raško-prizrenske, i na njegovu maloletnu decu, i tog istog dana je otac Srđan pred Artemijem potvrdio spremnost da svedoči pred Komisijom Sinoda o nepravilnostima u eparhiji. Istraga je utvrdila da je Srbin Bojan Disić pucao sa ciljem da zastraši sveštenika, iako su moguće žrtve izbegnute samo brzim manevrom vozila.
Provodadžisanje Episkop Artemije nije hteo da osvešta novu crkvu u selu Kololeču kod Kosovske Kamenice samo zbog toga što radove na toj crkvi nije izvodilo preduzeće „Rade Neimar", što predstavlja jedinstven slučaj u istoriji SPC. Čedomir Arsić iz Kololeča, pokretač izgradnje hrama u tom srpskom selu, o tome je javno svedočio.
Brojni vernici iz Starog Rasa su episkopu Artemiju podnosili usmene i pisane pritužbe protiv sveštenika Sime Čimburovića, paroha u Tutinu, koji se bavio provodadžisanjem žena iz Albanije za novac. Iz pisane predstavke Ratka Karličića iz Brnjice vidi se da se sveštenik S. Čimburović takvim bezakonjem bavi godinama neprestano ističući da za to ima blagoslov od svoga episkopa „radi povećanja nataliteta".
.jpg)
