Izvor: Politika, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za vlasnički list malo i dečji dodatak
Iako su po slovu zakona dokumenta koja se izdaju u svrhu ostvarivanja prava na dečji dodatak oslobođena plaćanja administrativne takse, izdavanje vlasničkog lista – jednog od dokumenta koji je neophodan za ostvarivanje ovog prava – naplaćuje se 1.700 dinara. Ako se ima na umu da dečji dodatak iznosi 1.490 dinara i da je za sakupljanje preostalih dokumenata potrebno izdvojiti dva radna dana, s obzirom na to da šalteri većine službi koji izdaju potrebna dokumenta rade od osam do šesnaest >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << časova, onda treba razumeti ogorčenost roditelja koji su primorani da traže ovu socijalnu donaciju.
Naime, ukoliko roditelji prvi put podnose zahtev za ostvarivanje prava na dečji dodatak potrebno je da podnesu izvod iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici, uverenje o državljanstvu, prijave prebivališta, overene zdravstvene knjižice, dokaz o stambenom statusu, potvrdu o prihodima u poslednja tri meseca, potvrdu o katastarskim prihodima, izjavu o tome da li dete živi u odvojenom ili zajedničkom domaćinstvu i izjavu o tome ko neposredno brine o detetu. Ako je dete školskog uzrasta, neophodno je podneti i potvrdu da je ono redovan učenik, a za dete ometeno u razvoju moraju se podneti odgovarajuća uverenja. Ukoliko dete živi kod samohranog roditelja, za to je takođe potrebno podneti određenu potvrdu.
Međutim, u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku insistiraju na činjenici da je izdavanje svih dokumenata neophodnih za ostvarivanje prava na dečji dodatak oslobođeno plaćanja administrativne takse i da niko nema pravo da roditeljima naplaćuje izdavanje ovih potvrda.
Samostalni savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike Milena Antić ističe da prilikom traženja potrebnih dokaza podnosilac zahteva treba da navede za šta su mu potrebni. Na naš komentar da iskustvo roditelja koji su tražili vlasnički list iz gradskog katastra govori da se izdavanje ove potvrde naplaćuje, naša sagovornica konstatuje da u tom slučaju nadležni krše zakon.
Dečji dodatak u ovom momentu prima oko 380.000 mališana u Srbiji, a cenzus koji omogućava ostvarivanje ovog prava iznosi 4.705 dinara prihoda po članu porodičnog domaćinstva. To znači da neto prihod po članu domaćinstva, u poslednja tri meseca pre podnošenja zahteva, ne sme da bude veći od navedene sume. Deca samohranih roditelja, kao i deca sa smetnjama u razvoju i deca bez roditelja spadaju u drugu kategoriju, gde je cenzus 5.646,65 dinara po članu porodičnog domaćinstva.
Ljiljana Lučić, sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku, ističe da su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji se primenjuje od 1. juna 2002. godine, propisani uslovi za ostvarivanje prava na dečji dodatak, a Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom definisani i dokazi koje podnosilac zahteva podnosi uz zahtev. Ona dodaje da se prilikom obnavljanja zahteva podnose samo dokazi o prihodima ostvarenim u prethodna tri meseca i dokazi koji se odnose na eventualne bitne promene u materijalnom statusu porodice.
[objavljeno: ]
