Izvor: S media, 06.Dec.2011, 19:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za previše stručne - dve mature!
Odluka Nacionalnog prosvetnog saveta da ukine polaganje prijemnih ispita za upis na fakultete podelila je struku. Članica Saveta Desanka Radunović za S media portal odluku ovog tela obrazlaže zastarelošću prethodnog Zakona koji nije promenjen poslednjih 20 godina, ali i argumentom da budući studenti moraju da imaju jednak stepen opšteg obrazovanja.
Prema Predlogu zakona, gimnazijalci će polagati opštu maturu, srednjoškolci koji pohađaju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << tehničke škole – stručnu, a đaci koji odaberu neki od umetničkih fakulteta – umetničku maturu.
„Rupe“ u znanju
Prva nelogičnost predloženog zakona je da će srednjoškolci iz tehničkih škola polagati dve mature. Pored stručne, koja ih kvalifikuje za tržište rada, ukoliko žele da nastave školovanje moraće da polažu i opštu maturu! Čini se da su ovim Predlogom zakona, učenici srednjih stručnih škola diskriminisani.
Članica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović objašnjava za S media portal da učenicima srednjih stručnih škola nedostaju opšte obrazovni predmeti, pa da stoga oni na fakultet dolaze sa manjkavim znanjem.
- Srednje stručne škole uče đake i određenim veštinama, kako bi ona mogla da se pojave na tržištu rada – kaže Radunović. - Za medicinski fakultet nije dovoljno samo završiti srednju medicinsku školu. Potreban je određen nivo znanja i iz fizike, hemije, biologije koji učenici srednje medicinske ne stiču. Oni su, naravno, obučeni da brinu o pacijentu, ali ne i da nastave studije na Medicinskom fakultetu.
Previše se uči
-Teško je u program za srednje stručne škole, sa postojećim fondom časova, „nagurati“ i dovoljan nivo opšteg obrazovanja koje zahtevaju akademske studije, a da pritom budu obučeni i da se bave poslom za koji se školuju – objašnjava Desanka Radunović, članica Nacionalnog prosvetnog saveta. - Poslodavci se žale da oni nemaju dovoljan nivo stručnih znanja. Za stručne škole predviđeno je 40 odsto opšte obrazovnih i 60 odsto stručnih predmeta, a gimnazijalci imaju 90 odsto.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić izričito se protivi primeni ovakvog predloga. On smatra da se time uskraćuje pravo učenika koji steknu srednje stručno obrazovanje na dalje školovanje.
- Naš učenik ima dve mature – ističe nelogičnost buduće prakse Antić. - Ovo rešenje vodi smanjenju interesovanja učenika za srednje stručne škole. On može da bira i recimo, ako hoće da se upiše na studije da polaže samo opštu maturu, ali onda je uzalud učio četiri godine stručne škole! Ako takav učenik ipak ne završi fakultet, on više neće moći da bude zubotehničar ili mašinski tehničar, jer nije položio stručnu maturu.
Dekan: Nas niko ništa ne pita!
Ovakvom nacrtu zakona oštro se suprostavljaju profesori u srednjim školama, ali i profesori univerziteta, koji smatraju da im se ovom odlukom ukida autonomija i učešće prilikom selekcije budućih studenata.
Dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Popović kaže za S media portal da Nacionalni prosvetni savet nije nikada obavestio fakultete o strategiji koju sačinjava, a ona im, prema njegovim rečima, nanosi veliku štetu.
- Ne samo zato što fakulteti neće imati udela u selekciji, nego će ta selekcija biti obavljena na pogrešan način – upozorava dekan Popović. - Nacionalni prosvetni savet bi trebalo da konsultuje dekane svih fakulteta, jer ćemo na kraju mi preuzeti te đake u sledećem stepenu školovanja.
Prema Popovićevim rečima,više od jedne trećine studenata ovog fakulteta je završilo neku od srodnih tehničkih škola, kao i jedna četvrtina profesora.
- Statistika pokazuje da su najuspešniji učenici na prijemnim ispitima, godinama unazad, učenici koji su završili srednju elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ u Beogradu. Oni su uvek na prvom ili na drugom mestu, a sa njima se smenjuju učenici Matematičke gimnazije – naglašava Popović.
Sumnja u regularnost matura
Na sličnom stanovištu je i predsednik Foruma beogradskih gimnazija Milorad Sokić.
-Neko ima pravo da upiše fakultet jer je učio čas srpskog ili matematike više, a nekome se to pravo uslovljava i direktno se upućuje na tržište rada – kaže Sokić za naš portal. - Ukida se autonomija fakulteta, srednje škole odlučuju o tome da li su učenici spremi za akademske studije, mi ćemo da im nakarikamo sve petice, a fakultet je dužan da ih primi.
Pripreme za fakultet – godinu dana!
-Trebalo bi utvrditi standard postignuća, koje za sada, imamo samo u osnovnim školama, ali ne i za srednjoškolce – kaže Milorad Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. - Kada utvrdimo te standarde, znaćemo šta fakulteti od brucoša treba da očekuju. Međtim, Nacionalni prosvetni savet Predlogom zakona nije utvrdio ove standarde, već uvodi opštu maturu za gimnazije i stručnu maturu za srednje stručne škole! To je koncept koji je u Evropi bio preovlađujući u drugoj polovini dvadesetog veka. Navodno, učenik koji je završio srednju stručnu školu treba još godinu dana da uči za polaganje opšte mature da bi upisao fakultet! Ovim predlogom zakona nanosi se šteta, kako srednjoškolcima, tako i fakultetima
Ovaj problem uočava i dekan Popović:
- Dodatni problem predstavlja regularnost polaganja tih matura. Mi smo uvek prilikom polaganja prijemnih ispita vodili računa da đaci ne prepisuju, a kad se taj ispit polaže u svakoj srednjoj školi, pitanje je da li će polaganje biti regularno.
Profesori za ostanak prijemnih ispita
Profesori univerziteta, gimnazija i srednjih stručnih škola saglasni su u oceni da je postojeća praksa bolja od novotarija koje u obrazovni sistem Srbije uvodi Nacionalni prosvetni savet.
- Mi smo za to da ostane postojeća forma mature i da ostanu prijemni ispiti, a ne da fakulteti ne mogu da odluče ništa o tome koga će da prime, a koga ne. Svaki fakultet treba da odluči koji nivo znanja zahteva od budućih studenata - objašnjava profešor Prve beogradske gimnazije Milorad Sokić.
Genijalci bez bodova na prijemnom!
Najpopularnije srednje škole!
Biblioteke: Traže nam „Anu Kurnjikovu“ i „Ep o Gargamelu“!
On je izričit u kritici Nacionalnog prosvetnog saveta koji se poziva da će postojeći predlog zakona dodatnim uredbama popraviti – “za dobro budućih generacija”.
- Oni donose loš predlog zakona, pa ga onda dorađuju i ispravljaju nekakvim uredbama! Mi u ovom trenutku ne možemio da kritikujemo nešto što nije konačno i za šta oni najavljuju da će biti bolje. Samo pokušavam da tumačim ono što Nacionalni prosvetni savet godinama analizira na nekim sastancima i prima platu za to – decidan je Sokić.
Prema rečima članice Nacionalnog prosvetog saveta Desanke Radunović, ovo telo mislilo je i na budžet Republike Srbije:
- Nikome neće biti onemogućeno pravo na školovanje, samo će biti pooštreni uslovi. Sada imamo stanje u kome se troše pare na nekoga ko nema dovoljno preduslova da studira!
Rok za primenu zakona je školska 2014/2015 godina. Prva generacija koja bi na fakultet krenula pod novim uslovima su srednjoškolci rođeni 1996, koji su sada prva godina srednje škole, a kojima bi to bila treća po redu reforma obrazovanja. Za sada...
Jelena Brkić
