Izvor: Politika, 13.Okt.2010, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za pola roda 109 miliona dolara

Ovogodišnja berba maline u Srbiji donela 83.870 tona što je u visini proseka iz prethodnih leta

Čačak – Izvoznici iz Srbije prodali su na svetskom tržištu, ove godine do kraja avgusta, 41.957 tona maline zaradivši 108,7 miliona dolara. Najbolja cena postiže se za vrhunsku klasu, rolend u zamrznutom stanju, pa su 16.853 tone te vrste robe donele 60,5 miliona dolara dok je, recimo, 1.765 tona sveže maline prodato za 2,7 miliona.

Podatke je za „Politiku“ saopštio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za maline. – Izvoz u prvih osam meseci količinski je tačno polovina ovogodišnjeg roda koji iznosi ukupno 83.870 tona, što je u visini proseka iz prethodnih leta. Otkupna cena kretala se u rasponu 105–135–160 dinara. Na primer u Poljskoj, koja je takođe veliki proizvođač, kilogram maline za preradu otkupljivan je po ceni od 70 do 72 centa, a ekstra klasa plaćana je proizvođačima od jedan do 1,08 evra – veli Leposavić.

On objašnjava tu razliku u otkupnim cenama, koja se održava već decenijama.– Po godišnjim prinosima Srbija je najčešće prva a redovno među tri vodeće zemlje u svetu, ali po kvalitetu naša malina je bez premca. Jer, uspostavili smo i zadržali veoma stroge kriterijume u prihrani i zaštiti, znatno oštrije nego u drugim državama. Pored toga, izvoznici redovno proizvođačima dostavljaju programe zaštite prema normativima EU i zemlje uvoznika, i što se toga tiče neutemeljene su priče o ugroženosti izvoza – ističe Leposavić.

Pored malina, milionski devizni prihod zabeležili su i izvoznici kupina koji su za osam meseci prodali 15.990 tona za 11,2 miliona američkih dolara. Prosečan ovogodišnji prinos zaustavio se na samo pet tona po hektaru, jer su proizvođači zbog niske otkupne cene (20–30 dinara za kilogram) izgubili računicu za berbu i pustili da im bar polovina roda propadne.

Inače, iz godine u godinu malinarstvo se širi i među Srbima na Kosmetu, blagodareći Ministarstvu za KiM. Ono je od Instituta otkupilo 80.000 sadnica maline i besplatno podelilo u zbegu na Šar-planini, pa su Srbi oko Štrpca letos, u drugoj godini roda, ubrali tri vagona malina.– Nedavno smo direktor Instituta dr Svetlana Paunović i ja ponovo bili na razgovorima u Ministarstvu za KiM i tu nam je predočen plan da se na isti način u Štrpcu podeli još oko 50.000 sadnica malina iz našeg rasadnika kod Kosjerića, inače najboljeg u Evropi. Isporuka vredna oko milion i po dinara uslediće narednog proleća. Razgovarano je i o mogućnosti da se ovim programom obuhvate i srpska sela oko Novog Brda na Kosmetu gde bi, s obzirom na sastav tla, jagoda možda bila povoljnija – navodi naš sagovornik.

Pošto je Srbija svetski predvodnik u malinarstvu, Leposavić je pozvan da učestvuje na međunarodnom savetovanju o jagodastom voću koje u gradu Lonkoče, 700 kilometara od Santijaga, priređuje tamošnja firma „R-konsalting“, uz podršku čileanskog ministarstva poljoprivrede i Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRA). Leposavić putuje u Čile 27. oktobra o trošku organizatora, održaće i jedno predavanje za 200 farmera u gradu Talka, a zatim još nekoliko u susednoj Argentini, pošto su veleposednici u Patagoniji zainteresovani da na svojim poljima zasade maline naučne ustanove iz Čačka.

Gvozden Otašević

objavljeno: 14.10.2010.

Nastavak na Politika...