Izvor: Blic, 29.Avg.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za osmake manje matematike
Od ove godine osmake čeka novi režim polaganja ispita za upis u srednju školu, kao i potpuno novi udžbenici. Od 1. septembra ove godine Ministarstvo prosvete uvodi novi nastavni plan i program u osmi razred osnovne škole po kome će maturanti umesto prijemnog polagati završni ispit, odnosno malu maturu.
Promenjeni su i udžbenici koji treba da pomognu maturantima da lakše polože završni ispit koji će biti obavezan za sve učenike, bez obzira da li upisuju trogodišnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili četvorogodišnju školu. Nacionalni prosvetni savet je u maju 2009. godine doneo Odluku o usvajanju obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja prema kojima će osmaci na kraju školske godine polagati završni ispit iz srpskog jezika i matematike. Nakon položenog ispita učenici stiču pravo na upis u srednju školu bez polaganja kvalifikacionog ispita. Ispit će se polagati dva dana u junu 2011. godine, a rad će biti ograničen na 120 minuta.
– Obrazovni standardi za kraj osnovnog obrazovanja imaju tri nivoa, osnovni, srednji i napredni. Sva tri nivoa zahtevaju različit nivo obrazovanja, a svaki naredni podrazumeva da je učenik ovladao znanjima i veštinama prethodnog – kaže je Saša Glamočak, rukovodilac centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Na završnom ispitu biće 50 odsto zadataka koji odgovaraju osnovnom, 30 srednjem i 20 naprednom nivou.
– Zavod za udžbenike je već objavio zbirku zadataka iz matematike, a uskoro se očekuje i zbirka zadataka za srpski jezik. Treba reći da zadaci u zbirci iz matematike nisu identični onima koji će biti na završnom ispitu, već su slični po tipu, sadržaju i načinu rešavanja. Takođe, Zavod je ove godine za osmi razred pripremio novu generaciju udžbenika za sve obavezne i izborne predmete, kaže Slobodanka Ružičić, odgovorni urednik za osnovnu školu u Zavodu za udžbenike.
Kod nekih predmeta je pored uvođenja novih sadržaja došlo i do promene redosleda proučavanja oblasti, kao što je slučaj sa biologijom.
– Nauka o čoveku koja se pre učila u osmom razredu sada se uči u sedmom, a ekologija i zaštita životne sredine s održivim razvojem koja se uči u sedmom prebačena je u gradivo osmog razreda. Dakle, delovi gradiva su zamenjeni i to zbog nivoa zrelosti dece. Sedmacima je zanimljivo da uče o čoveku, a osmaci su ozbiljniji, pa bolje shvataju lekcije o zaštiti životne sredine – ističe Marina Drndarski, nastavnik biologije i urednik za biologiju u izdavačkoj kući „Klett".
Promene su napravljene i u udžbeniku iz matematike.
– Ima delova koji su u matematici promenjeni, ali te promene nisu velike. Konkretna promena je u oblasti geometrije. Celokupna oblast geometrije je smanjena, a deo koji se zove sličnost figura je iz sedmog razreda prebačen u gradivo osmog – kaže Branislav Popović, profesor matematike i urednik za matematiku u izdavačkoj kući „Klett". Reforma je donela i neke nove izborne predmete kao što je domaćinstvo, gde će osmaci učiti o porodici i odnosima u njoj, zatim kako da koriste kućne aparate, o održavanju čistoće stambenih zgrada, kako da razlikuju prirodne od veštačkih materijala, a moći će i da nauče kako da pravilno raspolažu kućnim budžetom. Kako dodaje Slobodanka Ružičić, udžbenici su unapređeni i u pogledu sadržaja, kao i likovno-grafičkog oblikovanja. A velika je novost da se u sastav većine udžbeničkih kompleta uvodi i elektronski medij, i to kao audio ili interaktivni kompakt diskovi koji treba da osavremene i olakšaju način učenja. Udžbenici koji će imati CD su čitanka, fizika, muzičko, engleski, ruski, nemački, francuski, italijanski i španski jezik. Kod nekih predmeta je pored uvođenja novih sadržaja došlo i do promene redosleda proučavanja oblasti, kao što je slučaj sa biologijom.
Najviše je novina u programu srpskog jezika. Proširen je i osavremenjen spisak lektire, tako da je on sada za trećinu duži od spiska ranijih generacija. Obaveznu lektiru čine 15 lirskih pesama, 17 epskih dela i tri drame. Nastavnicima je ponuđen spisak od još 11 dopunskih naslova, od kojih moraju izaberu najmanje tri, a najviše pet naslova. Na spisku su "Zlatno runo” Borislava Pekića, "Lovac u žitu” D. Dž. Selindžera, "Ko to tamo peva” Dušana Kovačevića, a data im je i mogućnost da izaberu dela koja nisu na spisku, s tim što je obavezno da imaju književnu vrednost i da su primerena uzrastu. Među naslovima za osmake nisu više „Prva brazda" Milovana Glišića, „Čiča Jordan" Stevana Sremca, „Doživljaji Nikoletine Bursaća" Branka Ćopića, „Agovanje" Ivana Mažuranića, kao ni „Jama" Ivana Gorana Kovačića.
