Izvor: Danas, 01.Jun.2015, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za nasilnike neophodne najoštrije kazne
Beograd - U Srbiji je nasilje prisutno onoliko koliko i u čitavom regionu, ali su kod nas posledice nasilja smrtonosne o čemu govori broj o 26 ubijenih žena samo u ovoj godini. Kod nas su i službe za prevenciju nasilja manje organizovanije nego u drugim zemljama. Nasilje ne sme biti tabu, a organi kojima se ono prijavljuje moraju mnogo brže i energičnije reagovati, dok kaznena politika mora biti neuporedivo oštrija, kaže za Danas Slavica Đukić Dejanović predsednica skupštinskog Odbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << za zdravlje i porodicu i direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević" , dodajući da zbog toga što se ne obraća dovoljna pažnja na postepenost razvoja nasilnih mehanizama i ispoljavanja nasilja, ono kulminira i često rezultira serijskim ubistvima.
U Srbiji još postoji kulturni obrazac da žena mora da trpi, čak i batine: Slavica Đukić Dejanović Foto: Dragan Antonić/FoNet
*Može li se uočiti psihička poremećenost takvih osoba i pre nego što one počine zločin?
- Ne može se govoriti o klasičnoj psihičkoj poremećenosti jer su to uglavnom osobe koje su svesne postupaka i ponašanja, ali teško to kontrolišu. Ako neko u zrelom životnom dobu na male pobude reaguje drastično, pretili, verbalno je agresivan, nekada se motorno prazni, on je kandidat koji može učiniti sve, uključujući i podizanje ruke najčešće na članove porodice. Još ako druga strana ne reaguje na pravi način, to može postati sastavni deo njegovog ponašanja. Naime, još u obdaništu imate decu koja kad ne ostvare željeni cilj reaguju burno, tuku drugu decu, lome igračke. Tu čitav niz vaspitnih mera može pomoći da takve male osobe jednoga dana ne budu nasilnici .
*Koje su to mere ?
- Rešenje je zaista u neuporedivo većem stepenu stvarne prevencije. To znači da već u obdaništu i osnovnim školama moramo govoriti o nasilju kao neprihvatljivoj pojavi i to potkrepljivati konkretnim primerima. Moramo govoriti o nultoj toleranciji, a svako nasilje kod deteta mora biti žigosano i žestoko kažnjavano u smislu prekora, a ne sankcija. Čovek mora da prepozna svoju agresiju, a sam budući nasilnik mora raditi na sebi da to ne postane nasilnik.
*Šta ako je neko već nasilnik?
- Onda moramo imati adekvatniji odgovor za to. Sankcije moraju biti brze, a ne da se čeka godinama i da se gleda gde je to žrtva kriva, jer mi veliku pažnju posvećujemo žrtvama nasilja, a ne sankcionišemo nasilnike.
*Da li bi rigoroznije kazne za takve zločine smanjile nivo stravičnih ubistava?
- Sankcije moraju biti drastične za drastična ponašanja, ali kazna je nešto što niko ne želi. Mi uvek želimo prevenciju, ali kazne i sankcije moraju biti brže i veće i teže. Ubice su obično velike kukavice i zapravo kazne drugima, sličnih njima, mogu delovati inhibitorno, bar delom na ponašanje budućeg zločinca. Tu još uvek vaspitne, sportske i mnoge druge aktivnosti i razgovori mogu mnogo pomoći.
*Zašto su žene najčešća meta?
- Zato što su muškarci fizički jači, ali i zato što su žene i ekonomski manje moćne. Žena bi često kada uoči nasilnika pored sebe pobegla, ali zbog dece i porodice trpi nasilje kako bi obezbedila golu egzistenciju. Iako su žene poprilično emancipovane, one se još nisu oslobodile tradicionalnih okova gde je sramota izneti porodične probleme čak i stručnjacima. Nedavno sam kroz razgovor sa jednom pacijentkinjom uočila da je muž tuče i kada sam joj rekla da ću ga prijaviti odgovorila mi je "da nju bije njen muž i da ja ne moram da se mešam". To je zato što još živimo u Srbiji gde postoji kulturni obrazac da je žena naviknuta da trpi, pa i ono što ne bi smela da trpi, a to je nasilje.
*Da li na porast nasilja utiču sadržaji koji stižu sa TV ekrana, poput filmova punih krvi?
- Televizijski sadržaji povećavaju sklonost ka agresiji kod onih osoba koje već poseduju tu agresivnu crtu. Čak i način kako se informišemo pokazuje patološku ekstravaganciju, da ne kažem senzacionalizam. Tome doprinose i rijaliti programi i zato bi uređivačka politika svih medija trebalo da bude preispitana.
