Izvor: Blic, 04.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za mito do pet godina
Za mito do pet godina
BEOGRAD - Uz ukidanje smrtne kazne i njenu zamenu sa 40 godina zatvora, usvojenim izmenama i dopunama Krivičnog zakona u srpsko krivično zakonodavstvo uvedene su, između ostalog, nove inkriminacije, veće kazne za pojedina dela i pojačana zaštita maloletnih lica.
Prema rečima ministra pravde Vladana Batića, ustanovljavanje novih krivičnih dela nametnuli su mnogobrojni i sve učestaliji oblici opasnog društvenog ponašanja koji nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogli da se sankcionišu postojećim zakonskim odredbama. Tako će se od sada odgovarati za korupciju, povredu slobode kretanja, prenošenje naročito opasne bolesti, nadrilekartsva, nesprečavanje nereda na sporstkom takmičenju ili javnom skupu i nepreduzimanje mera za sprečavanje seksualne zloupotrebe lica lišenih slobode. Za gotovo sva ova dela predviđaju se novčane ili zatvorske kazne od šest meseci do pet godina.
Korupciji je posvećeno posebno poglavlje. Grupu ovih krivičnih dela čine korupcija u organima uprave, pravosuđu, zdravstvu, prosveti, postupku privatizacije, javnim nabavkama, zatim nenamensko raspolaganje sredstvima budžeta, zloupotreba funkcije branioca ili punomoćnika i ugovaranje ishoda takmičenja.
- Iako najveći broj ovih krivičnih dela predstavlja poseban oblik zloupotrebe službenog položaja iz koristoljublja, učestalost i velika drštvena opasnost tih dela nalažu njihovo izdvajanje u posebnu grupu - objašnjava ministar Batić. Za navedena dela predviđena je kazna od jedne do pet godina zatvora. Izuzetak je korupcija u postupku privatizacije, za koju se propisuju rigoroznije sankcije. Novi zakon za ovo delo predvida kaznu od najmanje tri godine, što znači da se može izreći maksimalna kazna od 15 godina zatvora.
Oštriju kaznenu politiku zakon predviđa za krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, zatim protiv izbornih prava i slobode izjašnjavanja, dostojanstva ličnosti i morala, zdravlja ljudi, čovekove sredine i službene dužnosti. Veće kazne od dosadašnjih propisane su za 24 krivična dela u koja, između ostalih, spadaju silovanje, obljuba ili protivprirodni blud sa licem koje nije navršilo 14 godina, primanje i davanje mita, nadrilekarstvo, narušavanje nepovredivosti stana, povreda prava glasanja, falsifikovanje izbora i glasanja, neovlašćeno prisluškivanje i tonsko snimanje, povreda tajnosti pisama, protivzakonito pretresanje.
Za sva ova dela povećane su i minimalne i maksimalne kazne. Tako će, na primer, za najblaži oblik krivičnog dela otmice umesto maksimalne kazne od pet godina, sudovi ubuduće moći da izriču sedam godina zatvora. Interesantno je da se vremenska kazna za falsifikovanje izbora i glasanja uvođenjem novog stava povećava za više od tri puta. Dosadašnji maksimum od tri godine povećan je čak na deset godina zatvora.
- Sve veći broj otkrivenih teških krivičnih dela, a naročito sve učestalije nasilje i organizovani kriminal, iziskuju da se kaznena politika iskoristi kao sredstvo za sprečavanje daljeg vršenja teških krivičnih dela - iznosi ministar Batić.
Zaštiti maloletnih lica posvećena je posebna pažnja. Za otmicu dece do sada se kažnjavalo zatvorom od jedne do osam godina, a ubuduće če biti izricane kazne od najmanje pet godina. Novi zakon kao krivično delo tretira i protivpravno odvođenje maloletnika u inostranstvo i propisuje kaznu od jedne do deset godina zatvora. M. I. Seksualno zlostavljanje bez kazne
Uvođenje krivičnih dela nasilja u porodici i silovanja u braku u novom Krivičnom zakonu Srbije, kao, naravno, ukidanje smrtne kazne, predstavljaju civilizacijski pomak našeg društva. Razočarani smo zato što nije usvojen amandman o seksualnom zlostavljanju - izjavile su Lejla Ruždić, poslanik Demokratskog centra, i Olgica Kirćanski, poslanik Socijaldemokratije.
Nevladine organizacije i Ženska politička mreža dve godine su vodile kampanju da se kao krivična dela uvedu nasilje u porodici, silovanje u braku i seksualno zlostavljanje. Nasilje u porodici je, prema rečima Ruždićeve, izrazito kriminalizovana i rasprostranjena pojava u našem društvu i potrebno je da je zakonodavstvo prepoznaje da bi se stekli uslovi za ulazak u Evropu. Pod udar ovih odredaba zakona dolaziće, navodi Ruždićeva, zlostavljanje supružnika, dece, ali i starijih osoba koji su članovi porodice.
Olgica Kirćanski objasnila je da uvođenje dela silovanja u braku treba da zaštiti dostojanstvo i polne slobode supružnika. - Pogodilo nas je što parlament nije imao dovoljno sluha da amandman koji uvodi delo seksualnog zlostavljanja. Nije nas razočaralo što su radikali bili protiv, a socijalisti uzdržani, već što su poslanici iz DSS-a bili protiv. Nismo dovoljno lobirali kod naših koalicionih partnera, ali i ubuduće ćemo nastaviti kampanju da se seksualno zlostavljanje uvrsti u krivična dela - rekla je Ruždićeva. Z. D.
