Izvor: Blic, 02.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za kazino 30 miliona, a za kladionicu pet
Za kazino 30 miliona, a za kladionicu pet
BEOGRAD - Predlogom Zakona o igrama na sreću koji je nedavno usvojila Vlada Srbije, a tokom ovog meseca trebalo bi da se nađe i na dnevnom redu Skupštine Srbije, predviđeno je da se iz sredstava ostvarenih priređivanjem igara na sreću finansiraju programi invalidskih organizacija, socijalno humanitarnih delatnosti, amaterskog sporta i sporta hendikepiranih lica. Pravo na priređivanje ovih igara imala bi država, s tim što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se to pravo u slučaju nekih igara može putem koncesija ili odobrenja preneti na druga pravna lica.
Igre na sreću podeljene su na klasične, posebne i nagradne konkurse u robi i uslugama. Predlogom zakona u klasične igre svrstane su lutrija, video-lutrija, sportska prognoza, 'Loto', 'Keno' i njima slične igre, zatim tombola, 'Bingo', 'Fonto' i druge slične igre preko telefona. Igre koje se priređuju u igračnicama odnosno kazinima, zatim u automat-klubovima kao i klađenje na sportske i druge događaje uvrštene su u grupu posebnih igara. Kada je reč o igrama na sreću, predlagač zakona iz ove grupe isključuje igre koje se priređuju u reklamne svrhe, ako se ne traži posebna uplata za učestvovanje u toj igri. Isključivo pravo na priređivanje klasičnih igara daje se Državnoj lutriji Srbije, i to bez posebnog odobrenja, a ovo pravo ne može se prenositi na treća lica. Što se tiče posebnih igara, isključivo pravo na njihovo organizovanje takođe ima Republika, s tim što to pravo može preneti na druge. Pravo se na igračnice može preneti putem koncesije koju daje Vlada Srbije, a na automat-klubove i kladionice putem odobrenja koje daje ministar finansija.
Da bi dobila koncesiju, kazina moraju imati osnovni kapital od najmanje 30 miliona dinara, zatim 21 milion u banci i takozvani riziko-depozit od tri miliona dinara. Za dobijenu koncesiju plaća se koncesiona naknada, koja za sedmogodišnji period, na koliko se koncesija i dobija iznosi 18 miliona dinara. Vlasnici automat-klubova i kladionica koji budu hteli da dobiju odobrenje za rad moraće raspolagati osnovnim kapitalom u vrednosti od pet miliona dinara.
Predlogom zakona predviđa se da se u republičkom budžetu ustanovi fond za finansiranje invalidskih i socijalno-humanitarnih organizacija, amaterskog sporta i sporta hendikepiranih lica. Invalidskim organizacijama trebalo bi da pripadne 60 odsto prikupljenih sredstava, socijalno-humanitarnim 25, dok je za amaterski sport i sport hendikepiranih lica namenjeno 15 odsto novca. Iz sredstava ostvarenih priređivanjem klasičnih igara najmanje 50 odsto od ukupne vrednosti emisije srećaka odnosno primljenih uplata moraće se isplaćiti igračima.
Prihodi ostvareni od naknada uplaćenih na teritoriji autonomne pokrajine usmeravaće se u pokrajinski budžet, a finansiranje invalidskih i socijalno humanitarnih organizacija radiće se po propisima AP. R. Marković Ostaće samo veliki
Sudeći prema prvim reakcijama vlasnika kladionica sa kojima smo juče razgovarali, oni su uglavnom zadovoljni predloženim rešenjima, i to čini se pre svega činjenicom da će zakon konačno biti donet, što im, kako kažu, odgovara da bi se uveo red u ovu oblast. Oni, međutim, napominju da je suma od pet miliona dinara, koliko bi trebalo da iznosi njihov osnovni kapital, previsoka. To će, smatraju, dovesti do zatvaranja jednog broja kladionica, naročito onih u manjim mestima Srbije. Rešenje za Vojvodinu loše
Novak Ražnatović, predsednik Koordinacionog odbora invalidskih organizacija Srbije, za 'Blic' je ocenio da je dobro što su invalidi uvedeni u zakon kao korisnici sredstava i što je za njih i socijalnu zaštitu opredeljen visok procenat prikupljenog novca. - Dobro je što je u Ministarstvu za socijalna pitanja formiran fond za raspodelu lutrijskih sredstava. Smatramo, međutim, da nije dobro što će sredstva prikupljena u Vojvodini ići u pokrajinski budžet, jer će na taj način novac ostati tamo gde invalidi možda nemaju toliko problema koliko ih imaju u nekim nerazvijenijim područjima. Bolje bi bilo rešenje da pare ostaju na republičkom nivou i da se odatle raspodeljuju - kaže Ražnatović. Jedna, ali državna
Predlogom zakona predviđeno je da Državna lutrija Srbije počne sa radom 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, a kada ona počne da radi, sa radom bi prestale 'Lutrija Srbije', 'Lutrija Beograda' i 'Narodna lutrija'. Državna lutrija preuzela bi imovinu ovih lutrijskih preduzeća i zaposlene u njima. Postojeće igračnice, kladionice, automat-klubovi i drugi priređivači radili bi do isteka roka utvrđenog u rešenju nadležnog državnog organa.
